ЗНАЧАЈ ГРАДИТЕЉСТВА У СРБИЈИ И ОБНОВА МНОГОБРОЈНИХ ЦРКАВА

Значај  градитељства  у  Србији  и  обнова  многобројних цркава

 

 

Градитељским  замахом у  ослобођеној Србији у  првој половини 19. века обновљене  су многе  православне цркве.У највећем броју биле  су то  скромне богомоље, грађене и опремане великим одрицањем сиромашног становништва. Може  се  рећи  да су  многи храмови тада   подигнути  или  обновљени  показивали у неким детаљима сродност са црквама  тог  времена у области Млаве. Поменуте  грађевине сличних  образаца и форми са црквом у Млави, не исцрпљују сродност са црквама у другим подручјима у Србији. Указивање  на цркве и храмове  тада  подигнуте  или обновљене, значи  трагање   за креативним духом у српској културној историји, за блискошћу градитељских  облика, као  и самом прилагођавању страним решењима у сакралној  архитектури у Браничеву.

 

 

Значај градитељства у Хомољу Млави и Стигу - Браничеву

 

Више од саме  грађевине, цркве-храма, скромно  обликоване у унутрашњости, чини духовну  и  културну улогу , колекција икона, реликвије,сасуде,и старе и нове  богослужбене  књиге,и летописи цркве. Таква улога, и значај  ризнице чини скуп предмета, који се сакупља, годинама, деценијама, и вековима. Збирка у храму  је и сведочанство о културној клими  прошлог  времена. Тада  се  друштвени углед стицао не  само материјалним статусом, већ и приложничко - донаторским духом који  је  владао  међу  православним становништвом Браничевског краја. Ово све говори на период да су поједини  предмети  поклања ни црквама када су поједине  биле у  рушевинама или  када  су  тек  настајале на овим  просторима. Свест  у  народу  за  обновом саме  грађевине  била је  праћена тежњом за  обновом црквеног мобили јара. Тако да  и  много  касније  многи трговци  и занатлије  нису заборављали  храмове које  су даривали. Значај ризница, и сачуваних трагова материјалне културе у српској  културној историји изазива годинама пажњу наше  научне   јавности. Идентичност  верског и националног бића  код Срба, која је неспорна, условљавала   је дубоки пијетет према православним  светилиштима али и према  мобилијару  у  њима. У тешким временима српске  историје  црквене драгоцености  су   чуване  на   различите начине. У зависности  од  надолазеће  опасности. Ризнице  су  склањане и сељене, закопаване на места до  којих се лако долазило, јер се  рачунало да ће неким каснијим временима драгоцености  и саме  светиње  бити  враћене  на првобитна места. На жалост многе тајне  о  скривеним  ризницама монаси  и свештенство  су са собом однели  у гроб.М.шакота   Ризница  манастира  Бање  код Прибоја. Сам термин-ризница није  српског  порекла а  етимолошки  је настао од речи "риза" која представља црквену одећу. Дуго времена  овај  израз је представљао и  црквену  благајну - К.Јиричек  Историја Срба.Тек од 13 века ризница  је било  место  где  се чувају  одежде, а на другом месту се налазе "сасуди церковније'   М.Шакота ризница М.Бање. Градња  православних  богомоља подразумевала  је  и брзо стварање црквених  ризница. У временима српске сред њевеконе државе ктитори су  манастирима  прилагали  и драгодености,  златне и сребрне сасуде, дарове од  бисера и драгог камења -С.Душанић Музеј Српске православне цркве. Такви  предмети су   помињани у   опорукама, а често и повељама  које  су упућиване манастирским  братствима. Позната су и правила у српској  историји која су  и обавезивала ктиторе задужбина да цркви обезбеде  све предмете  литургијског  карактера. В. Марковић, Ктитори, њихове задужбине и права, 107. Често  су дарове црквама  и манастирима  прилагали у тешким и  оскудним временима  и  обични људи, занатлије, и трговци, који су на тај начин стицали друштвени углед у средини живљења у Хомољу, Млави, и Стигу. Историја иконе, те духовне слике непоновљиве, јесте у  исто  време  и  историја православља. Смисао иконе  превазилази њено семантичко значење, јер је она далеко више од слике. Икона по својој синболици открива духовни садржај, али само путем нашег духовног успона од лика према Прволику -П.А.Флоренскиј, Молненије икони  преподобнога Сергеја. Иконопис  јесте својеврсни  језик сасвим разумљив и  јасан. Још су  стари теолози поуздано знали да је језик иконе значајан, чак више од језика књига  и текстова. Нил  Синајски V  век сматрао  је да су  иконе у храмовима ради многих верника, којима није доступан језик светих  књига. Он  је казао да иконе  постоје "ради  поучавања  у   вери оних  који  не  могу и не знају да читају  свето писмо"-Б.Успенски, Семиотика иконе. Слично је  мислио и папа Гргур Велики који је, обраћајући се  епископу Масалији, приметио да би неписмени људи гледајући иконе"могли да  прочитају оно што не  могу да  прочитају у рукописима"-Б.Успенски стр: 285. Семиотика иконе. Јован Дамаскин VIII  век  каже да иконе  представљају  за  неуке  људе исто што и књиге за оне који умеју да читају, оне су за вид оно што је говор за слух Лазарев; Историја Византијског живописа. Велики трагови  градње постоје сачувани на  просторима Млаве, од извора  реке до њеног ушћа у  Дунав.

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.