СВЕТИ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР БРАДАЧА

 

СВЕТИ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР БРАДАЧА

 

              

Ikonostas u manastiru Bradaca

На  подручју црљеначко-кулске парохије, у атару села Куле, налази се обновљени манастир Брадача. Црква манастира Брадача, саграђена  је на мањој  заравни, која је смештена између два потока, испод брда Кожух. Црква  је  од најближег села Куле удаљена неколико километра, макадамским путем. Сам простор око манастира је сав живописан, обрастао у букову и храстову шуму. У непосредној близини саме цркне  по  оближњим    заравнима  мештани гаје  винову лозу - винограде. Црква је посвећена празнику "Благовестима". На садашњој локацији је била саграђена и првобитна црква у средњем веку. Историски писани, и сачувани подаци о овој цркви до данас  су веома оскудни.  Црква  је  била у рушевинама више од 250.г. По предању, овај манастир је везан за култ страдања  сестрв Јелице, из народне епске песме "Бог ником дужан не остаје". По том народном предању на месту  где је пала брада Јеличина, саграђен  је манастир Брадача. Овај догађај  је  везан  за кнеза Лазара, и  збио се  око  1385.године. Народ овог краја у Стигу  чува предање да се тај немио догађај одиграо на дан "Светог Илије"  поменуте  године. Сам чин страдања  је био у дому властелина Павла Радића, који  је био кнежев властелин на овим просторима. Сам кнез Лазар је проласком овим крајем свратио до двора Павловог, јер  је хтео да се увери у оно што се у народу живо препричавало.Kapija sa zvonima na ulasku u manastiru Bradaca
Павла  је  срео као  пустињака сав   је био  зарастао у густу браду, једва га кнез препозна, и у разговору је сазнао о страдању сестре Јелице, и њеном растрзању коњма за репове, низ  "стишко поље".  Павле се покајнички кајао за  страдање тако да  је  најпре  настала црква  Заова, а одмах  затим настају манастир Брадача, Рукумија, Сестрољин, и култна места са капелама, "Панарија". Најстарији помен који је сачуван до данас, у  писаној форми, потиче  из  половине  16.  века, Поред овог записа на самој књизи постоје  још два записа. Данас се та књига чува у Пећкој Патријаршији, запис је регистован под бројем 7.023  и смештен је у манастирској библиотеци. Јосиф Веселић у својој књизи: Опис манастира у Србији, тврди да је Брадача, исто као и Решковица, само метох манастира Витовнице. /Бгд  1867.г.стр 105/. И многи други  хроничари, као М.Милићевић 1874. г,и сам Јоаким Вујић нешто раније 1825. године, наводе да је манастир порушен, и да само зидине цркве  сведоче  о његовом постанку, да је то недело настало од Турака. Тешко је било наћи одговор  због чега се   чекало  више  од два и по века да би се црква - манастир обновио тек у смирај ХХ века. Све до 1968.г. нису  забележени покушаји његове обнове. Тај први покушај обнове  од  самог Епископа Хризостома, и тадашњег свештеника кулског Душана Николића, са одбором верника  је пропао.

који сам казује да је црква Брадача тада била жива, и веома активна богомоља. Тада  је на  челу манастира Брадача, стајао  игуман Панкратиjе.Obnovljeni manastir Bradaca Око помена  задужбинара који  је саградио  првобитну цркву, у Браничевском крају до данас су  сачуване више  верзија, по једнима цркву  је саградио краљ Вукашин Мрњачевић, по другој верзији подигао га је Вук Бранковић, а по трећој верзији стоји да га  је  саградио сам кнез Лазар Хребељановић. Тако да до данашњих дана није никаквим тачним доказом поткрепљено  званично ко је његов првобитни ктитор. По налогу игумана Панкратија у самој цркви Брадачи, је 1566. године преписан  један  пролог књига. Овај податак  је  први поуздани  запис  о бурној прошлости оскудним поменима. Сам  запис  о  овој богослужбено ј књизи се чува до данашњих дана у Љубљанској библиотеци са ознаком Б.бр.9.Воскр.под бр 651. У целини  запис  гласи: "СИ ПРОЛОГ СПИСА СЕ  ПОВЕЉЕНИЈЕМ  ИГУМЕНА  КИР ПАНКРАТИЈЕ  ЈЕРОМОН.АХ   И  ВСЕГО БРАТСТВА, ПРИСЈЕ.ДЕШЧУ МИ У ДОМУ  ПРЕСВЕТИЈИ  БОГОРОДИЦИ  Б ХРАМЈЕ  БЛАГОВЕШЧЕНИЈА ЕЕ В ЉЕТО  ЗНОД У МОНОСТИРУ  ЗОВОМ БРАДАЧА", означена  година од стварања  света одговара години  15б6,од Рођења Христовог. Sluzba u manastiru Bradaca sredina XX vekaДруги писани документ говори, следеће Миклошић  је, пишући о речнику старословенског језика, поменуо  један Пролог из XVII века у рукопису, који  је написан  1666. године у манастиру Брадачи /Старирар VI Бгд. 1889. г.стр 35/.    По  једном другом податку, који помиње М.С. Милојевић у путопису II страна 213, наиме стоји да је запис патријарха Арсенија III Чарнојевића, 1677.године, Брадача већ била опустела. /Старинар VI Бгд.1889 г.стр 35/. Овај запис се односи на "месечни минеј"  за месец децембар, где је  остао запис Патријарха Арсенија III Чарнојевића  1677.г. Патријарх  је тада у Брадачи нашао минеј, узео га и донео у Патријаршију. Патријарх је на њему тада ставио и овај запис, уз  напомену да књига остане и да се из ње  служи у манастиру - Патријаршији све док се не  обнови обитељ у Брадачи, односно док манастир поново не оживи и не скупи братство. следи копија оргиналног записа из минеја.

 

 

   Обнова манастира Брадаче и његов нови живот

        

Sluzba u BradaciКако до сада сачувани писани извори, а и сачувана народна предања не  осликавају релевантне, и  тачне  историјске  податке  о комлексу манастира Брадаче, и његовом ктитору,времену  зидања, као и систему грађевина Моравске школе градитељства приступило се  1985/86. године, археолошким истраживањима.  Ови радови на овом значајном пројекту су  вршени од стране Регионалног  завода  за  заштиту споменика културе  из Смедерева, уз благослов тадашњег епископа Хризостома. По обављеним археолошким истраживњима, могло се  извести закључак: Манастир Брадача је  био подигнут крајем XIV, или почетком XV века, његов ктитор је  био сахрањен у гробу број  3 на сам  зид на северном делу  припрате. Ostatak BradaceПо очуваним фрагментима фресака на  зидовима изнад гроба показује да је црква била живописана. Истраживањем  је утврђено да је манастир порушен у ХVII веку, и до сада није био обновљен. Из тадашњих остатака архитектуре, и кроз  истраживања, дошло се до резултата, самог изгледа, и пројекта који  је био  пресудан за обнову самог манастира. Године  1990. започета  је  обнова цркве Брадаче, тада је на трону епископа Браничевског био епископ Сава. Свештеник на црљеначко - кулској парохији тада је био свештеник  Десимир Јовић. По добијеним дозволама за обнову манастира приступило се обнови. Жеља верника, је  била да се сам манастир врати у свој првобитни изглед из XIV века. Тако је и урађен план градње, који  је базиран на правилној архитектонској и конструктивној санацији, и конзервацији постојећег дела од очуваних остатака манастира. Јасно раздвајање је  настало, од новопланираног  дела вертикалног корпуса. Раздвајање  је  обележено  видном оловном спојницом која континуално  прати остатак  зидова.  Манастир Брадача  је  зидан устилу градитељства  "моравске школе". Црква је тригоналне  основе, са мањим бочним апсидама, и већом олтарском  апсидом, наосом  и припратом. Наос цркве  је одвојен од бочних апсида и олтарског простора,
као и припрата од наоса, пиластрима, који су вероватно носили куполу, и рађени су од лепо тесаних
 камених блокова.Bradaca na razrusenim temeljima  Сама дебљина  зидова цркве  износи око 80  сантиметра. Једино  су зидови бочних конхи нешто дебљи. Сама техничка изградња цркве Брадаче, је изведена на савремен начин градње. Зидови су масивни, рађени су од ломљеног камена, ојачани вертикалним армирано - бетонским серклажима, због статичке стабилности целог објекта цркве. Унутрашњост цркве, је омалтерисана кречним малтером. По завршеном   зидном малтерисању, зидови су осликани фреско  сликањем. Фреске  су  рађене  1996. године, и почетком 1997.г, су завршене, од стране  ђакона Миодрага Томића, са помагачима из школе иконописаца из Жиче. Нова подна површина је урађена од камено - мермерних плоча рађеним у цементном малтеру. Осмострано кубе  на цркви,  је  постављено на коцкасто  постоље  над њим  је крст, оно  је  са олтарским делом цркве  покривено оловним покривачем. Прозори и отвори, при самом врху су лучно  засведени, постављени су на северном и  јужном  зиду, као и на апсидама бочним и самој олтарској апсиди. Врата на цркви су   на  једином улазу на западној страни, и она су урађена од квалитетног дрвета. Предњи део цркве је за сада у кровном делу који  је на две  воде, покривен крупним црепом. На њему је крст синбол  православља и хришћанства. Целокупна спољна архитектура је је усклађена са унутрашњим делом  цркве, зидови споља су остали са каменом који  је  утопљен у  зидни малтер, што даје цркви изузетно леп изглед, и сам дочарава средаевековно  градитељство. Крстове од прохром челика  је у немачкој радионици урадио и поклонио  цркви  Радмило Стокић из Црљенца. Иконостас у  цркви, је поклон и рад Властимира и Бранке  из Куле. Сви потребни црквени сасуди у цркви  су поклон Миодрага Милошевића из Царевца. Полилеј у цркви  је  поклон од Миладе Николић из села Дољашнице. Оловни покривач на делу дркве је поклон Слободана Вујасиновића изПожаревца, и Дома здравља из Малог Црнића. Поред самог манастира са западне стране саграђена  је звонара, и на њој су два  звона, које је цркви поклон од, протонамесника Десимира Јовића, и његове жене Станке, друго  звоно  је  поклон од Верољуба и Славице Марковић из Куле. Освећење  обновљених темеља цркве Брадаче  је  обављено  од стране тадашњег епископа Саве 1990. године. По завршетку свих радова на обновљеном  манастиру, и на звонари, епископ садашњи браничевски Игњатије, је са више свештеника и свештеномонаха извршио освећење на дан, другог дана Васкрса 1997. године. Тада  је и први пут опјана света литургија у манастиру. Црква има свој нови антимис, као и нову плаштаницу. Дарохранилица на светом престолу је нова. Све потребне књиге, и крстови, као и барјаци, постоје за богослужења у Брадачи. Исте 1997. године, одлуком владике Игњатија, за првог игумана обновљеног манастира  Брадаче у јуну месецу, постављен је јеромонах Лазар - Ранковић, који је у овом  манастиру остао до краја лета 2000. године, када је  премештен у манастир Витовницу. Испод цркве, и  звонаре, налази се манастирска чесма. Када манастир нема монаха, и старешину манастира, у њему се  служи Божја служба,  и манастир  је “жив”.  Доласком првог игумана у манастир, а  залагањем верника овог краја  приступило се  градњи конака. Нов манастирски конак, подигнут је поред цркве, са њене  западне  стране. Залагањем    верника Љубише Павловића из Куле, конак је урађен брзо  и квалитетно. Сада у обновљеном манастиру, и конаку постоје добри услови да ова богомоља  заживи  са већим братством. Остаје  још да се  испуни дати завет  Патријарха Арсенија III  Чарнојевића, да се манастиру врати богослужбена књига, и још мноштво однешених икона и реликвија који су  расути по целој Србији, и шире.

Апел   обновљене цркве  позива све  вернике да се истраје и да црква добије оно што  јој  је некада
 припадало. Порта манастира је  ограђена темељима ограде која је од дрвета.  Манастир има
велику зидану камену капију над којом доминира крст. Сама црква је у облику  крста, тако се  испуни жеља верника, и свештенства, монаха и потоњих епископа као и садашњег епископа браничевског Игњатија, манастир Брадача, поново пострји као "Свети Српски Православни Манастир  Брадача", у намесништву "Млавгском" -  Браничевској - Епархији .Многа имена појединаца, институција, предузећа, су заслужна  за обнову саме 'Брадаче, и она су  светла и записана "у -вечној књизи Сведржитеља  Неба и Земље, Господа Исуса Христа, "хвала свима".  Црква Брадача  је у основи димензија дужине 13 метара, ширине  6 метара, и висина једине куполе на цркви  је 10,5 м.
Изнад самог  улазног портала, "уграђена је ниша са иконом Благовештења.  Пресветој Богородици, која је уједно и храмовна слава манастира Брадаче,



Коришћена  грађа и литература за писање о цркви - обновљеном манастиру Брадачи

1. Истраживачки рад аутора књиге Радвта М.ббрадовића у 2002.г 2.Рукумија и Брадача, аутора Душана Д. Митошевића Смедерево 1971.г.
З. Свети Српски Православни Манастир Брадача - Јеромонах Лазар Ранковић 1998. г. Манастир Брадача  - Стиг.
4. Српски Православни Манастир Брадача - М.Цуњак, и С.Вукашиновић - Пожаревац 5. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.г
6. Пет Векова Пксане Речи,Младен Владимировић-Пожаревац  1965. г. 7. Опис Манастира у Србији, Јосиф Веселић -Београд  1874.г. 8. Путешествије по Србији, Јоаким Вујић - Београд - прва књига 1901.г.
9. Архивска грађа Епархије Браничевске у Пожаревцу - Пожаревац 2002.г.

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.