НОВОПОДИГНУТА ЦРКВА «СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ» У РАШАНЦУ

 

 

Село Рашанац 

 

 

се налази на брдској коси, на обалама Рашаначког потока, и реке Млаве.  Само насеље  је  у једном свом делу збијеног типа, док у другом делу расутог типа. Село се целом својом северном страном пружа према СтиRasanacгу. Са источне стране села, су брда Великог и Малог Љубња. Само село  је  раскршће путева који повезују Стиг, Мораву и Хомоље. Само језгро села се  налази источно од пута Пожаревац - Петровац, док река Млава протиче западно од села. Висови који окружују село Рашанац су Кулмеа  261.м,  Приод  242. м, Бело Поље 194.м. Надморска висина села  гравитира од  100 до 242 м. Површина атара Рашанца  је 1902 хектара. Прво помињање села датира из  1467. године, у  турском попису, под именом "Рашанци" у Ждрелу са 36 куће, и 2 воденице. Тимар је Сефера роба Карађозоовог. У другом попису Смедеревског Санџаката из 1540/42.г, село  је имало 37 кућа. Под именом Рашанци село се помиње  и  1820. године, када има 78, кућа.
Сада село Рашанац има око 340 домова, са 1250 становника. Становништво овог села је Српске националности, са "влашким живљем". Село је данас напредно. Рашанац има осморазредну школу која је првобитно саграђена  1865.г. Дом културе, здравстену станицу, пошту, земљорадничку задругу, продавнице, пољопривредне апотеке, ветеринарску амбуланту. Пазарни дан на пијаци у Рашанцу је Недеља. Домаћинства у селу добијају воду из сопствених бунара. Поред села постоје остаци старих насеобина, од праисторије, рима, и средњег века. Насеље винчанске културе  постоји на локалитету "Обљеж".Антички остаци насеља су у локалитету "Рит", као и на потесу атара  "Лак". Средњевековна гробља су лоцирана на потесу "Морминц", и  "Каменолом". Црква је  изграђена, а њена градња  је  започета  1992.г. Заветина у селу  је "Света Тројица".
 

 


Црљеначкo - Кулска – Рашаначка  парохија


            Парохија  је  званично Црљеначко - Кулска, село Рашанац припада истој. Ову парохију  чине села, Црљенац, Кула, и Рашанац. Прво помињање  села "Ражанци", у саставу ове  парохије датира из  1733. године, у извештају егзарха Максима Ратковића. Под именом Рашанац, у  1823. години, село је  имало   40 домова, и  било је у саставу каменовачке  парохије. Споменик СКА XXXVII, Бгд.1900 г.стр.153/. По извештају митрополије београдске, за плаћање егзархије 1734.г, село Рашанац, је било у саставу каменовачке  парохије, и то: димнице за 40 домова 4 форинте, милостиње 1,5 форинти, и конака 1,5 форинти. Димитрије Руварац: Митрополија београдска око 1735. год. Вгд, 1905. г.стр  130  Село Рашанац као седиште  парохије  поменуто  је  1864.г. Календар са шематизмом  за  1864 г. По подацима, ова парохија, у међувремену од  1865- до 1883.г, носила назив 1. каменовачка, јер је стално припадала цркви у с.Каменову. Календар са Unutrasnjost crkve 2Шематизмом  за  године 1865, 1869, 1872, и 1883.г. Регулацијом парохија 1883.г, Рашанац  је са својих  З05 домова, проглашен за самосталну  рашаначку парохију. Хришћански Весник у Бгд  1883 Г.Х1-ХИ  стр 741-766/. У овом саставу, рашаначка парохија дочекала је и обнову браничевске  епархије  1921.г,а у  1924.године, парохија  је  бројала  1744 душе и убрајала се у  парохију II класе. Шематизам И.П.С.П.Сремски Карловци  1925.г.стр 75/. Парохија  је тада припадала цркви Каменовачкој, јер своје нема, свештеник на парохији  је био Милан Д.Поповић. Садашњи свештеник који  је  на парохији Рашаначкој  је Мирко Михајловић.
 

 

Црква  "Свете Тројице"


Црква у селу Рашанац, је  подигнута на благом узвшењу, у непосредној  близини пута Петровац - Пожаревац, са десне  стране  пута. Саграђена је на општинском земљшпту. На тој локацији је постојало старо средњевековно српско гробље. Кости из гробова, су повађени, и сакупљени, и поново сахрањени у крипти цркве. Надгробни споменици, су много раније  однешени са поменутог гробља и  узидани у  задружни дом у селу. Освећење костију, и уједно и темеља  за цркву је обављено 1992. године, од стране  тадашњег епископа браничевског Саве, са свештенством. Црква  је  сазидана у  Византијском стилу  градитељства. Црква  има два  велика кубета, на којима доминирају крстови, синболи хришћанства и православља. Кров цркве је у средњем делу на две  воде док су  западни  и  источни део шири, и терасастог су облика,  црква  је покривена  прохром лимом. Величине: дужина 20 м ширина  10 м, и висине 17 метара. У темељима цркве  је стављена бакарна чаура, са записом, о њеним основним подацима. Црква је  зидана од тврдог материјала од печене цигле. Спољни  зидови су омалтерисани и офарбани у белу боју, док је орнаментика на цркви  боје  чоколаде. Улазна  врата су  на  западној страни, и двокрилна су. Црква над улазним вратима  има уграђену фреску у мозаику која је  посвећена патрону цркве "Светој Тројици. Симс на цркви је терасаст, опчињен венцем, тако да је складно леп. Оба кубета су на  четвоространим  зидовима. Лучни сводови, око  прозора  на зидовима, и кубету цркве су правоугаоног облика.
У предњем  западном кубету је  смештена  звонара. Црква  је  са доста прозора и добро је осветљена. Испред дела  на западној страни  је  надзидана мања  припрата коју држе   два стуба. Црква на свом источном делу има    истурене  припрате, као  и у олтарском делу цркве. Црква  је     завршена у спољном делу у  периоду 2000/01/02.г Унутрашњост  цркве се дели, на припрату, лађу цркве, и олтар. Унутрашњост цркве је омалтерисана, има своју   галерију, олтарски део  је  још незавршен, није на њему постављен иконостас. Темељ цркве  је  радио  пројектанат архитекта Александар Јанковић. Главни пројектант цркве у Рашанцу у  наставку радова  је  био архитекта  Радослав Прокић из Крагујевца. Неимар цркве  је  био мајстор  Радован Здравковић, са својим сином Рајицом из Раче Крагујевачке.Rasanac ikonostas У цркви  је урађен часни престо од мермера постављен на четири мермерна стуба. Унутрашњост цркве је у певничком делу, са левом и десном певницом које су широке по 5 метара. Средишни део цркве  је на стубовима има четири висока стуба, који су по два паралелно узидана. На поду у цркви  је урађено подно грејање и биће поплочан у мозаику. Са десне  стране од улаза у цркву смештен  је  већи горионик  за паљење свећа. Прозори на цркви су од храстовине, док су  прозори на оба кубета од П.В.Ц. столарије. Звона на цркви су постављена и има их три, једно је тешко 270 килограма, друго  180 килограма, треће 80 килограма, звона су ливена у ливници у Бору. Црква има своја четири барјака за своје  потребе.  Одбор  за изградњу цркве, је био за време свештеника Десимира Јовића,  започета градња председник одбора Веселин Пауновић из Рашанца, благајник  Томислав - Бата Драгуљевић, секретар Стојадин Јанковић Ђина, чланови одбора Божидар Перић, Драгољуб  Демић недавно  преминуо, Драгиша Голубовић, и Данило Јанковић - Ток преминуо у  току градње цркве. Новчане  прилоге, и  другу  помоћ за подизање цркве, даровали су поред овог одбора, и мештани села Рашанца, Орљева, Дубочке. До краја 1999. године  радови на  зидању цркве  били су доведени до зидања кубета на цркви. Завршени су   радови на спољашњем делу градље 2001/02.г. По  планираним радовима црква "Свете  Тројице"  у Рашанцу  треба у 2003-години да  буде комплетно  завршена, и освештана, као и да почне са радом. Црква се сада снабдева водом преко  каптираног резервоара који се пуни из бунара Веселина Пауновића. О радовима и цркви сада брине  свештеник Мирко Михајловић, са седиштем парохије у Црљенцу.
 

 

Свештенство на парохији које опслужује Рашанац  до данас


            Из сачуваних  писаних црквених  протокола види се да су ови свештеници били на парохији Црљеначко - Кулској - Рашаначкој:1. Лазар Пантелић 1864 - 1865. г, парох Рашаначки. Ulaz u crkvu 2.Милош Поповић  1872. г , парох кулски. З. Милосав  Ђорђевић 1872 -1888. г , парох  Рашаначки . 4. Стојан Милутиновић парох  кулски, 1877 - 1880 .г. 5. Петар Поповић 1880 - 1883. г. парох кулски. 6. Димитрије  Ђорђевић 1883-1923. г, парох кулски. 7. Милан Д. Поповић 1922 -1 924. г, парох кулски. 8. Душан Ф.Благојевић 1923-1924. г парох кулско - црљеначки. 9. Сава Д. Поповић 1923.г, парох кулски. 10. Алексије  Садичеј до  1941 .г парох кулски.  11. Војислав_Инђић  1941 -1945. г, в.д. кулски избеглица из Босне. 12. Арсеније Шедко  парох  кулски.  13. Данило Поповић парох црљеначки. 14. Владимир Вуковић протојереј од -1933- 1945. г, парох црљеначки.   15. Павле Пономарев 1945 - 1961 .г, парох црљеначки.  16. Душан Николић 1961 - .1971 . г,  парох црљеначки,  17.  Раде Марковић парох црљеначки непуну годину, 18. Драгомир Лазић парох црљеначки, кратко на парохији. 19. Славољуб Бисић, и Бора  Стаметић, краће  време  опслуживали при цркви  Црљеначкој, и на парохији рашаначкој,  20. Мирослав Обретковић  1975 - 1981.г, свештеник црљеначки. 21. Десимир Јовић 1981 - 1997. г, парох црљеначко кулски - рашаначки. 22. Слободан Малиновић 1997- 2000.г, парох црљеначко - кулски.  23. Мирко Михајловић од 2000. г, данашљи свештеник на парохији Кулско-Црљеначкој - рашаначкој.
 

 

Црквена општина


        Црква у Рашанцу, нема своју самосталну црквену општину. Сада припада црквеној општини у селу Црљенац. Сви административни послови се обављају преко  седишта црквене  општине  Црљенац, председник црквене општине  је  свештеник  Мирко Михајловић.
У Рашанцу постоји црквени одбор који је настао од градње цркве, и који и даље  води
послове  око  цркве: Председник одбора за изградњу   је  Веселин Пауновић, секретар Стојадин
Јанковић -Ђина,  благајник Томислав Бата Драгуљевић, чланови су Божидар Церић, Драгиша Голубовић, Драгољуб Демић недавно преминуо, и данило Јанковић Ћок  преминуо у току  изградње цркве у Рашанцу.
 

 

Гробље у селу и споменици на њему

 


Рашанац сада има своје сеоско гробље које се налази у непрсредној близини цркве, поред асфалтног пута у правцу села са десне  стране. Unutrasnjost crkveГробље  је старо преко два века. Површина гробља које се шири данас  заузима  преко хектар и по поврпшне. На гробљу има    надгробних споменика, од тесаног камена, са крстом без натписа, као и каменови са урезаним натписом, мермрр, гранит. Гробље се уредно одржава  и посећује у дане мртвих, од потомака, пријатеља и ближњих.  Село Рашанац, је имало и друга стара гробља, чији су надгробни споменици, однешени и делом узидани у задружни дом у селу. Кости покојника  су сада сахрањени у крипти цркве у
Рашанцу. Археолози у атару села, потес "Морминц", и "Каменолом" регистовали постојање
 средњевековних  гробова.
 

 

Заветине  и Литије


        Село Рашанац, као крсну славу цркве слави дан  "Свете Тројице" - Духови, Сеоска  заветина се слави три дана и то дани  "Свете 'Тројице". Литија  је у селу ишла пре другог светског рата, послератне  власти су укинуле литије. Мештани Рашанца су покушали обнову литије за време службовања свештеника.  Десимира Јовића, остало се на краћим изласцима литије. Мештани села славе у својим домаћинствима крсне славе, које славише и њихови  преци.
При цркви у Рашанцу  за сада нема парохијског дома. У плану је да се уради, и већ је направљена  макета - план његовог изгледа то ће бити  зграда у стилу старих  црквених конака, са  подрумом - приземљем, спратом са црквеном салом, и канцеларијом, као и станом за свештеника, поткровље ће  имати гостинске собе. Порта цркве је у површини од 29 ари, и површина  земљишта од  19 ари  за паркинг. Порта није ограђена. У порти је доведена струја, као и у цркви, има чесма  за воду, са каптажним резервоаром који акумулира воду. Порта није ограђена оградом. У самој  порти цркве  засађени су  засади дрвета, и ружа.

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.