ЦРКВА «СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА» У РАНОВЦУ

  • Штампа

 

 

Село  Рановац

 

 

Ranovac-narodје насеље  једно од највећих у Млавском крају. Тип села, је разбијеног типа, куће мештана су растурене на обронцима околних брда. Једино центар Рановца  је нешто збијеног типа, јер су куће густо насељене. Село је у средњем току слива реке Витовнице, који је ограђен са четири брдске косе, у правцу север - ју. У атару између тих коса које је атар села Рановац, вијугају и реке, Витовница, Црновршка река, и Бобрешка река са северне  стране. Рановац  је у живописном пределу. Село  је  све до 1876. године било насеље збијеног типа, тада настаје  потреба за  земљорадњом, и већим површинама земље. Тако настаде расељавање по околним брдима. Овај податак је тврдио и свештеник из Рановца Трифун Протић, на крају ХVIII века хроничару Љубомиру Јовановићу. Село  је до тада било на месту где је школа, и сеоска судница. Село Рановац од свог настанка је  претрпело, неколико сеоба. Своје прво насељавање на овом простору је започело у већем броју домова спочетка ХVIII века. За сво време овог насељавања село је  славило као сеоску  заветину "Спасовдан", А од 1965. године слави заветину Ђурђевдан.  Рановац, је данас највеће село у  општини Петровац, како по  површини атара од 6.712 хектара, 73 ара, и 26м. Рановац има данас  око 2789. становника. Рановац је 1753. године имао 60 дома, а 1903. године  је  имао 590 домова. Рановац  је напредно и модерно село, има нову осмогодишњу школу, анбуланту, цркву која је подигнута  1974. године, дом културе. Село је повезано асфалтним путем са  Петровцем општинским местом. Рановац  је  повезан и путевима са свим селима у свом окружењу, а има излаз и према Стигу, Пожаревцу, и  за путни правац према Раброву и  Кучеву. Са историске стране сви ратови у Србији, нису могли да заобиђу Рановац. У Рановцу се одиграла чувена "Рановачка борба"  за време Српског устанка. Таква судбина  је  задесила Рановац и за време 1. светског рата. Село је сада настањено са влашким живљем - српског порекла.

 

Рановачка парохија


Зове се по имену села Рановац.  Парохију сачињавају села Рановац и село Кладурово  Рановац, данас има 550 домова које примају свештеника по црквеним обредима. Село Кладурово има 130. домова, који примају свештеника и славе крсну славу, и црквене празнике. Рановачка парохија из сачуваних  писаних шематизма, своју парохију има  од  1979. године, када је имала прву и другу  парохију. На првој парохији Рановачкој је служио  свештеник Димитрије Лазић, док је на другој парохији био Милан Здравковић, и тада  је припадала намесништву Млавском. Из шематизма цркве из  1924. године Рановачка парохија је била исто из 1,и 2.  парохије. Прва парохија је била из дела села - Рановца, и била је 1. класе, бројала је  тада 1700 душа. Парох на овој парохији  је био Драгољуб Радовановић.  Друга парохија  Рановачка се састојала из дела села Рановац и село Кладурово, исто 11. класе, са 2050 душа, парох је био Живко Барјактаревић. Сада  је  парохија  јединствена  и на њој служи.
 

 

Црква « Светих апостола Петра и Павла»


Налази се на лепом узвишењу са десне стране  пута који води из Петровца ка центру села. Доминира  над доњим делом села центром Сазидана  је од тврдог материјала и завршена  је 1874. године.Први пут  је служена литургија по канону цркве тек  на" Ускрс" 1899. године. Ranovac-crkvaЦрква је зидана прилогом мештана села Рановца, и прилогом верног народа из околине. Антимис у цркви  је из новијег доба, донешен је за време рата 1941 /42. године, однекуд, по казивању свештеника освештан је од стране  епископа Иринеја.
Црква  је  подигнута у духу романтичарског историзма, који испољава тежњу ка стварању нацлоналног стила градње код Срба.Сазидана  је темељ од камена,а зид цркве   је од цигле. Рановачка црква ,је   једнобродна грађевина са подужом основом,Црква    је са великом полукружном апсвдом,на олтарској страни. Има своје  певнице  четвртастог облика на    западу има своју  плитку припрату, над којом  је   надвишен  звоник са кубетом. На торну цркве  је  велики крст синбол хршпћанства и православља. Црква  је  засведена подужим полуобличастим сводом. Кров цркве  је терасаст, и покривен  је на две  воде, покривен  је  најновијом рестаурацијом крупним црепом. Кубе   је  покривено лимом, на њему  има мањих узаних прозора савијени у полулук, орнаментисани фасадном циглом. Над улазним вратима је крјжни део, у коме   је икона  патрона цркве. Црква  је темељом доста уздигнута од нивоа  земље у њу се улази  преко степеништа. Димензије цркве  су  25. метара дужине, 11.метара ширине у средњем делу, и  12. метара висине. Унутрашњост цркве је  подељен на пространи олтарски део, певнице, наос, и припрату, црква има и своју галерију.Црква  је  споља омалтерисана и офарбана у  бело, са украшеним деловима фасаде који су обојени у  боју цигле, и одвајају   симс над вратима, око прозора, и на спољашним розетама. Црква има два крста на крову. Некадашње звоно које црква поседовала, однели су за време првог светског рата Бугари, звоно је било тешко 400. килограма. Данас црква има два звона, велико звоно које  је било од 500 килограма  је било  поклон мештана Рановца и Кладурова, који цркви поклонише  за покој душа изгинулих у првом светском рату. То  звоно   је  због оштећења преливено. Једно  је  поклон Пожаревачке школе,а друго   је  поклон верника из Рановца, који сада живе   на  "Аљасци"-Љубиша и Миланка  Гавриловић. Иконостас у цркви  је  од дрвета, радио га је  мајстор за време другог  светског рата из села Манастирице, јер је  првобитни иконостас  изгорео. Сликање  икона на иконостасу који  је у четири нивоа, рад  је мајстора из села Бистрице насто у ратном времену  четрдесетих година XX  века. Кров на цркви  је  реновиран  1997.Г., цреп, олуци. Торањ  је   са крстом и малтарисање  споља    1986. године. Црква  је своје ново  рухо, и освећење доживела 1993. године, освећење  је извршио епископ Сава Андрић. Звоно велико  је електрифицирано. Цркви  је био у  посети  1983. године епископ Хризостом Војиновић. Црквом управља  сада свештеник - протонамесник Сима Јонкић, са својим црквеним одбором. Црква има своје барјаке, и све  потребне  реликвије, и богослужбене књиге, као и своју плаштаницу која  је у олтару цркве, дарохранилицу дрвену, крстове, кадеонице, путир за причест. Црква има и своју библиотеку која  је  богата литературом духовном "Браничевски Весник", "Православни Мисионар", и  "Саборност," . Народ се  редовно окупља на богослужења, на црквеним празницима, и недељом. Црква има и своје старе  богослужбене кљиге: "Еванђеље" штанпано у Сарајеву 1903.године, "Минеј". "Октоих" из 1901.г. на њему стоји запис  са именима, "пап Триша", начелник Илија Пецић, и Јован Хаџић учитељ. Црква има неколико старих икона на дасци рад тадашњег сликара Руфета Терзиског  из 1827. године. Иконе су посвећене светитељима: "Христос Пантрокатор", "Апостол Петар и Павле", "Пресвета Богородица", "Рад Преподобне Матере  Параскеве".
 

 

Свештенство цркве у Рановцу од настанка до данас


         Као најстарији сачуван  запис са    именом свештеника   је из времена  1879.године Димитрије Лазић на    првој  парохији Рановачкој,а на дрјгој   је Милан  Здравковић. Од  1884.године до  1891. године ка парохији  је служио Тимотије Радовановић. Године  1882, служио  је учитељ Рановачки Дамњан С.Тодоровић, Тимотије Обрадовић је био  на парохији од 4.8.1884. године, до 16.7.1891.године.Свештеник Сергеј Липски   је служио    на парохиј и од  1.II.1924.године до почетка  1927.г. У периоду од  1923.г,до   1925.служили су и друга два свештеника  ,на 1.парохији. Драгољуб Радовановић, а на 2 рановачкој свештеник Живко  Барјактаревић. 1920. године  парохију  је опслуживао  парох Нереснички Милан Јотић. 1920.године руски свештеник Алексеј  Радованов 1921.године Михајло  Ђурић парох  Мелнички. 1922. године Михајло Радовановић парох Мелнички.1923. годинеЖивко Барјактаревић Затим_су свештеници служили овим редом: Данило Л .Поповић,  Георгије Гиров-бугарски свештеник, Коста Поповић парох каменовски, Петар Поповић каменовски, Живојин Живковић парох   Рановачки,   они су служили у периоду од  1916. год, до   1926 године , за време  првог светског рата. Године   1935, свештеник Живко Барјактаревић Миодраг Узелац од   1935.г до   1952.године, Новица Обрадовић 1952-1963.г. затим  јеромонаси Хризостом, Климент и Антоније до   1966.године. од  1966 - 1980.г јереј Петар Зарић. ови свештеници су служили на 1.рановачкој парохији,  а на 2. рановачкој су били Василије Пољужин  1935.г.и други свештеник   је Вићеслав Зејн рус од  1929 - 1935. године. Од 1980.г. на Рановачкој  парохији  је  протонамесник  Сима Јованић до данашњих дана.
 

 

Црквена општина


Пре ступања на снагу устава  С.П.Цркве  1931. године, црквеном имовином су управљали црквени тутори, са свештеником на својим" парохијама. За црквену општину Рановачку није сачуван ни  један  такав  запис, нестали су  за време  првог светског рата, као и после другог рата са осталом црквеном архвом. Црква нема свој летопис тако да се и новије време није  чувало администрација. Зна се само да су  за  време рата 1941. године, из цркве извадили даске од запаљеног иконостаса  изнели ван цркве даби га сачували, то су _ свештеник Миодраг Јеремић благајник Петар Здравковић, и учитељ Тихон Голувљев Садашњу црквену општину Рановац чине -прдседник Сима Јованић - свештвник, благајник је Петар Нешковић , чланови су, Борислав Недељковић, Димитрије Недељаовић, Љуба Грбиновић, Љубомир Дражиловић, Аца  Јанковић, и Муја Захирагић.
 

 

Гробље  и споменици  на_њему


       Рановац на својој  територији - парохији има својих седам гробља и доста гробова код својих  имања имају мештани који се сахрањују по  прастаром обичају  код своје куће. Гробља се солидно одржавају, на њима има и старијих и нових споменика, од тесаног камена само са крстом, и новијих са натписима и именима покојника који се раде од гранита, мермера. Сва ова гробља која су  по малама су у надлежности Месне  Заједнице, пут до ових  гробља  је насут  каменом. На неким од ових гробља има и  зиданих капела , у новије  време, када  је неко умро млад, или када је имућног стања. Мештани редовно посећују своје претке на гробљу, нарочито  чине  на "Задушнице" дан мртвих.
 

 

Заветине и Литије у селу Рановац


             Црквена слава  је на дан  "Петровдана". Село има и своју  сеоску  заветину,
на дан  "Ђурђевдана" и "Петревдан" Село Кладурово слави као своју сеоску заветину дан
" Спасовдана".
 

 

Парохијски дом


        Је смештен у порти цркве која  је површине  51   ар.
Првобитно  је  био стари парохијски дом саграђен  1953. године који  је  био мали. Садашњи парохијски дом  је нов, и простран у њему станује свештеник са својом породицом .  Кућа  је смештена  у левом углу порте од улазне капије. Дом  је изгађен  заслугом свештеника  Симе 1986. године .3аслугом свештеника, протонамесника  Симе Јонкића, подигнута је нова пространа црквена сала, за потребе цркве, темеље  за црквену салу лично   је освештао садашњи епископ, господин Игњатије 1993. године. Порта цркве  је сва
ограђена, испред цркве има доста липа које су старе шездесетак година, оне дају леп мирис у цвету,
и леп склад пред црквом. Од капије улазне, као и поред цркве, постоје бетонске стазе.

Коршићена грађа и литература  за писање о цркви у селу
Рановац
1. Истраживачки рад аутора књиге  Радета М. Обрадовића 2002.г.
2. Казивање свештвника Рановачког Симе Јовнића Протонамесника 2002.г. 3. Шематизам Епархије Браничввске - Пожаревац  1972.г
4. Шематизам Цркве  за 1924.г. Сремски  Карловци 1925.г.
5. Насвља Браничева, Д. Јацановић, и Б. Младвневић -Пожарввац 2002.г.