ЦРКВА "СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ" У ВЕЛИКОМ ПОПОВЦУ

 

Село Велики  Поповац

 

 

је  насеље  збијеног типа. Село се налази на брдској коси којуVeliki Popovac-crkva средином села дели поток. Брдо се  постепено уздиже са  западне стране од питоме и плодне долине реке Млаве. Брдо је огранак Сопотске  греде,  у млавском крају  познате као  Коса". Село  је  подељено по малама. Прва помињања села датира још из времена 1467.  године,  где се у турском тефтеру помиње под именом "Горњи Поповац" са две куће,  и  засеоком "Раденац". Податак из 1733.  године казује, да је село Арнаут  Поповац имало 24. куће, и по  питању цркве  припадало цркви  "Каменовској".  Арнаут  Поповац  помиње у свом извештају 1784. године Аустријанац Франц Покорни ; да ама  15 христијанских кућа. Пописом у Арачким тефтерима 1865. године се каже да село Арнаут  Поповац припада срезу Моравском и има 226  пореских  глава. Путописац Феликс Каниц помиње село Арнаут Поповац,  да има подношљив хан, и да се налази испод брда,  кога Римљани назваше "Јупитерово брдо" где  је  некада било коначиште Љубомир Јовановић у књизи  "Млава" каже да село Велики Поповац, које  је променило своје име још 1897. године, сада 1903. године, има 306 домова са  427 пореских глава.  Село  је у више  наврата мењало своју локацију насељавања. На овом месту се населило крајем XV вeка.  Хронолошки преглед броја кућа и становника Великог Поповца :  Године  1910. село има 2038 становника, 1920.г има 386  кућа са  1376.  становника,  године 1928/29. село  има 388 кућа са  1848 ст) године  1931.   село  има  469 кућа са  1728 становника,   године   1936.  село има 475  кућа са  1742 становника, године   1951.   село  има 486 кућа са  1713 становника године  1981.   село има 458 кућа са  1543 становника, године  1999. село има активних живих домова 318, са  1600 становника.  Село се од главног пута Петровац Жабари налази се удаљено око три километра. Село  припада општини Петровац Има своју цркву саграђену  1936. године, као и школу, која вуче     свој настанак  још давне  1861. године, данас  је то  четвороразредна школа Село   је  развијено  и модерно изграђено са асфалтираним улицама, има дом културе, сеоске  продавнице, и ресторан. Има и два пута који су макадамски, везују се са насељем Орљевом,  Кочетином, и Дубочком на пут Петровац – Пожаревац.

 

 

Велко Поповачка парохија


Зове  по седшлту  парохије - Великом Поповцу. Парохију сачињавају села: Izgradnja crkve 1930godВелики Поповац, Панково, Бошњак, и Орљево. из сачуваних црквених  протокола који датирају из 1875. године, а који се данас налазе у матичној служби у општини Петровац, види се да су парохију тада "Арнаут Поповачку" сачињавала села Арнаут Поповац, Орљево, Лопушник, и Добрње. године  1879. парохи ја се  зове "Миријевска'  чинили су је Миријево, Тићевац, Орљево, Свињарево, и Арнаут  Поповац. Тек  после  1884.  године  парохија добива свој првобитни назив  Арнаут Поповачка, из села Арнаут Поповца и Орљева. Године 1891. њој се  придодају  и села Миријево и Свињарево, а тек 1892. године и села Кочетин и Сибница.  Године 1897. Арнаут Поповац указом тадашње  власти у Србији мења назив места у Велики Поповац, и парохија се  зове "Велико Поповачка По сачуваним црквеним протоколима  1910. године, и село Панково  је  придодато парохији, у којој остаје  са малим прекидима све до данас. Данас   парохија Велико  Поповачка, припада намесништву Млавском са седиштем у Петровцу, Епархија браничевска Пожаревац. Од 1875. године па све до 1926. године овом парохијом  је управљао, и на њој служио прота Станојло  Т. Драгуљевић, свештеник и народни посланик књажевине Србије  за Моравски срез. Сада овом парохијом управља свештеник -  јереј Лазо Лазић.


 

Црква " Светог пророка Илије" Спомен црква у Великом Поповцу

 

      IkonostasУ самом центру села Велики Поповац, на лепом и здравом месту, саграђена  је црква. Њена висина доминира над селом. Црква  је  посвећена "Светом пророку Илији", а подигли су је мештани села  као споменик  за изгинуле и помрле ратнике у  ратовима од  1912 - 1918. године.  На двема мермерним плочама у цркви исклесана су имена  168 погинулих и умрлих  ратника из Великог Поповца. Црква  је саграђена у Српско- Византиском стилу градитељства. Основа цркве   је крдтст. Освећење темеља и зидање цркве  је  започето  11. 10.1920. године, а сама црква  је  озидана  1 931. године. Црква  је грађена за време власти у општини Велики Поповац   председника Александра- Леке Живковића. Прво је формиран одбор за прикупљање средстава  за подизање цркве Станислав Вујчић- Мима председник, чланови одбора су: Мита Милановић Аксин, Драга - Сраиловић, и Лека Живковић Овим одбором  је у  почетку кординирао свештеник Воја Стоиловић. Одбор  је склопио  уговор са предузимачем  Миланом  Стојковићем из Петровца. Цркву су зидали мајстори из села Даркинаца срез Лесковачки, Радул Илић, са своја три сина Миланом, Љубом, и Стојанчетом. Црква  је  саграђена, и њено освећење  је  било 10. маја 193б. године.Антимис у цркви  је  освештао  епископ  Митрофан Браничевски 21.11.1928. године, у Саборној Цркви у Пожаревцу. Освећење цркве   је обавио - епископ    уз мноштво свештенства, као и изасланика Краљевског дома Карађорђевић, власти млавског среза, и Врха команде Војске. На окупу је било верног света око  4000 душа, из Млавског краја.Dan osvestanja crkve 1936 god. Први свештеник који  јеслужио у цркви Велико Поповачкој био је  прота Живојин Марковић. Димензије цркве су  дужина  17 метара, ширина на  источној  и   западној страни 7.м, а у средишњем делу  11   метара. Висина цркве до крова 8 метара, у средишнем делу узидиже се кубе  високо 16 метара. На западном делу се уздиже  четвороугани звоник који  је само 1 метар нижи од кубета. На  звонику су  четири  прозора са ролетнама. На самој цркви су два крста синбол хришћанства и  православља, један крст  је од камена исклесан, а други  од дрвета на  звонику. Црква  је осветљена са 15 узаних  прозора, од којих се 8 налази на кубету. Кров цркве терасаст и на две  воде, црква  је некада била покривена ћерамидом данас лименим плехом. На лађи цркве су  4 прозора, а на олтару З. прозора посто је  и 4 мања прозора на самом звонику цркве, као и 2 прозора која осветљавају исповедаоницу. Звона на цркви су електрифицирана, има их два.Звона су  поклон веће од 400 килограма . Hrast u Popovcu obima 5-70 cmАксентија  Милановића из Великог Поповца, а мање од  130 килограма поклон Станимира Димитри јевића из Александровца на Морави. У унутрашњости цркве, испод  звоника се налази галерија за хор. Црква се у унутрашњости дели, на апсиду , припрату , наос , и олтар цркве. Црква  је у својој унутрашњости фреско  осликана  1993/94. године, од стране сликара из Украјине Евгениј  Воовка. Иконостас је урадио врсни сликар Војислав Трифуновић из  Новог Сада на његовом раду и осликавању у цркви  је  настао  1936. године, 1935/36. г. Сам иконостас дели олтарски део цркве, и широк је  4,5 метара, а висине је 6.м. У три нивоа су иконе на иконостасу. Слободан простор иконостаса између икона обојен   је  бојама  које дочаравају мермер. Укупно на иконостасу има  17. икона, а међу њима се  посебно  издваја  икона  "Светог Пророка Иије" који  је патрон цркве. На царским дверима се налази икона  "Благовести" а  јужно икона "Светог Архангела Михајла", северно од царских двери  је  икона Пресвете Богородице" са богомладенцем на рукама, а  јужно  је  икона  "Спаситеља"  који десном руком  благосиља, а у  левој држи Свето  Јевађеље.Stara Bakalicina cesma У другом  реду  на иконостасу су иконе: Рођење Христово у  пећини, Крштење, Тајна Вечера, Васкрсење Христово, и Преображење. У  трећем реду се налазе иконе "Јеванђелиста Матеја, Марка, Луке, и Јована. Између њих  је икона "свете Тројице". На самом врху иконостаса  је  земљина кугла, и на њој крст са сликом Распећа Христовог, а испод самог крста се налазе  иконе  лево  и десно, пресвете  Богородице  и  Светог апостола Јована. У врху кубета налази се фреска  "Христа Пантрокатора". пре настанка цркве у селу, мештани верници су  одлазили у цркву у  Четереже , Петровац, и Kаменово. Свештеници до самог подизања цркве су служили у цркви у  Четережу и  Поповцу, а чинодејствовали на парохији  Велики  Поповац. Црква  је 2001 . године, споља сва поново омалтерисана, и урађена фасада са розетама, као обојена у складну  бело - розе боју.  Плех на крову је офарбан у боју бакра. Црква  је у  задње  четири деценије, више пута споља фарбана и обнављана фасада. Црква има све потребне богослужбене књиге, и црквене  реликвије, као и барјак. Прво  црквено венчање у њој  је обављено 1936. године, венчали се Војислав Стојадиновић са супругом Станицом.Bogosluzbena knjiga-Trebnik Црква је имала  традесетих  година и црквено  певачки хор, којим  је  руководио учитељ Фрањо фирст . На крају поново   је обновљен црквени хор за време свештеника Његослава ЈовићаЦрквени  хор  је  постојао  и педесетих и шездесетих година  XX .века којим  је руководио свештеник Боривоје  Стаметић.  Црква  је у Великом Поповцу имала 1924. године, и своје богомољачко друштво" Свети Василије", које  је основао свештеник Дакило Митровић из Хомоља, са Јованом Стокићем, и Љубисавом Димитријевићем обоје  из Великог Поповца.. Друштво  је бројало тридесет  чланова примало  је црквени лист" Хришћанска Заједница". Ово друштво  је опстало до почетка рата  1941. године, када се угасило. При цркви  је некада постојало и црквено друштво "Ђула", назив  по  брду из  оклине села, на коме се  водиле велике битке у  првом светском рату. Правила овог друштва  је лично  одобрио тадашњи срески начелник..Данас у цркви у Великом  Поповцу служи, као и на парохији  јереј Лаза Лазић.
 

 

Свештенство цркве од оснивања парохије до данас

 

Crkveno pevacko drustvo

1. Станојло Т. Драгуљевић - прота од  1875 1 926. године. 2. Сава Драгуљевић З. Михајло Колесников   1927. г.    4. Војислав  Стојиловић 1929 - 1933. г. 5. Живојин Марковић 1933 - 1936 .г. , 6.Стојан Пејчић 1937. 1947. г. , 7. Бранко  Петровић   1947 - 1953. г. ,  8. Боривоје М. Стаметић 1953 - 1964.г. , 9. Живота Томић  1964 -1975. г. , 10. Петар Јовић 1975 - 1979. г. , 11. Његослав  Јовић 1979 - 1994. г. ,   12. Лазо М.. Лазић, садашњи свештеник од  1. апри ла  1994. године до данас. При парохији  "Велико Поповачкој су били привремени свештеници који су је опслуживали и то; Павле Радивојевић 1844.г. из Брзохода. Шпира  Радиво јевић 1849. г, из Брзохода,  Павле  Радивојевић 1864. г, из Брзохода, Аранђел  Петровачки  1868. г.  Шпира из Брзохода  1870. г. ,Пера Поповић 1875. г из Каменова.  Андреја Степановић  1878. г  из Великог  Лаола.  Поп  Ђурђе 1916.г из Бугарске.  Пера Поповић  1918. г,из Каменова.  Арсеније Стојиловић 1929. г, из Брзохода. и Брана Милић  1929.г,из Бистрице.
 

 

Црквена општина Велики Поповац


Пре ступања на снагу  уставаС.П.Цркве  1931. године црквеном имовином су управљали црквени тутори са свештеникомCrkvena litija. Из сачуваних  података може се видети да су од 1932. године, у црквеном одбору  били  Председник  Станислав Вујчић трговац потпреседник Александар Л. Митић, тутори су  били Станислав Миловановић, и Љубисав Димитријевић, благајник је био Драгољуб Траиловић. Од  1939. до  1 947. године, у црквеном одбору су  били: Александар Миловановић, Војислав Живковић, Љубомир Ивковић ови су  били председници, благајници  у цркви су били Михајло Михајловић, и Александар  Миловановић. Тутори цркве су били  Љубисав Димитријевић, Станимир Илић Живан Радисављевић  и Рајић  Станојевић Педседник црквене општине Велики Поповац од априла  1939.г, био  је Драгић  Симић, а његов  заменик  Милош Ђорђевић, чланови су  били Богољуб Стојковић, Борислав Милосављевић, и Живојин Стојадиновић.  Од  1953. до  1964.г, црквену општину су сачињавали: Председник Драгић Симић, чланови Радован Димитријевић, Лазар  Богдановић, Аксентије Стевић, Живота М. Вујчић, Михајло Милићевић, Аксентије Ралинић, Мика Маленовић, Боривоје  Радисављевић, Видоје Животић, Мита Радосављевић, Димитрије Јовић,  Жика  Т'раиловић, Душан  Милосављевић, Милош Ђорђевић.Љуба Димитријевић,  и свештеник Боривоје Стаметић. Од  1964. године до краја седамдесетих црквени одбор су  чинили:  Миливоје Стевић, Добривоје Милановић, Драгољуб Манојловић, и Милош  Мратинковић  из Панкова. Садашњу црквену општину у  Великом   Поповцу  чине; п редседник  Лазо Лазић свештеник, благајник  Томислав Стојадиновић, чланови Миливоје Стевић, Милош Мратинковић, Раде М. Обрадовић, и Драгослав  Живковић.

 

Гробље и споменици на њему

 

        Spomenik najstarije mestanke Свако  од  четири села, које   чине  парохију  Велико Поповачку има  и своје гробље  где  се сахрањују умрли. Гробља су настала у првој  половини XIX и XX века.  Велики  Попвац   је у својој прошлости имао  три гробља која су нестала а грбни каменови однешени и узидани у цркву у  Чтережу  Данашње гробље у селу има споменике на њему с почетка  XIX  века, као и изХХ века. Гробни каменови су од тесаног камена са уклесаним крстовима без натписа и  веома су  велики, као и камење са - старим црквеним писмом. Има каменова и  од гранита као и мермера. На гробљу има и неколико  зиданих капела имућнијих фамилија како из ранијег доба, тако и из данашњег времена. У гробљу стари део има гробова познатих Велико Поповчана, Проте Станојла Т. Драгуљевића, са својим сином   Савом, као и гроб чувене  богаташице Стане Бакаловић, Аксентија и Мите Милановића, у средини гробља се крије  и гроб   Петра Бакаловића, који је  био велики  Дародавац цркве у  Четережу, и народни посланик на   Свето Андрејској  скупштини у Београду, он  је у свом дому примио и угостио кнеза Српског Александра  Карађорђевића  1854. године, сина Вожда Карађорђа. На гробљу су  сахрањени, учитељи  Поповачке  школе, кметови из села, и мноштво знаних и мање знаних мештана  села. Гробље  има преко  1600 гробова. Село Бошњаак има своје  гробље мањих  површина, налази се  према селу Вошановцу на сеоској  коси - брду, старо је око 2. века.Grobnice VP grobljaСело  Орљево има своје  гробље мање "поврпшне",   старо око 2. века. Село Панково, има своја два гробља, и то "влашко" гро6ље у коме се сахрањују мештани из горњег дела села према Поповцу, и гробље  које, језаједничко са Забрдским  гробљем  у коме се сахрањују мештани из средишног дела, као и из мале доњег дела села. Гробље датира са краја XIX и са  целим  ХХ   веком. Гробљима од  1952. године управља цивилна власт -  Месна За једница сва гробља у. помеаутим селима се одржавају од потомака сахрањених . Гробља се  редовно  посећују о празницима Задушнице, Велики Четвртак и  Митровдан. Nadgrobni spomenik 19-ti vekСело Велики Поповац  је насељено Српским живљем, док  је Орљево насељено  "влашким"  живљем  Српске народности село Бошњак  је насељен већинским Српским живљем, иако има и "влашког живља српског порекла, као и село Панково Српски живаљ са  једним малим делом Српског живља, који говори "влашки"  незнатан број становника.  Сви мештани ових села се  сахрањују  по обичајима  "Српске Православне цркве"  опело  чита свештеник, Заветине и литије Свако од ова четири села  има и своје  заветине у свом селу. Велики Поповац као црквену славу слави  'Светог пророка Илију" слави га 2. августа, сеоска заветина  је  "Духови"  Света  Тројица три дана, а по  један дан  заветине у селу Младенци  у марту месецу.   Зааветине у Бошњаку су "свети  Тодор"  и "Бели Четвртак", Панково има своје Заветине  "Духови  Света Тројица,  и  као слава  је  "Марковдан". Село Орљева    има две  заветине  "Спасовдан" и Светог Пантелејмона .  Сва села су до  1950.  године  имала и своје литије, када су  их грађанске  власти укинуле - забраниле. Сада се  сеоска литија у цркви  Велико Поповачкој одржава у порти код записа.  Друга села имала су литије,  данас  их  покушавају  обновити.  Народ ових села се на дан  заветина облачи у свечана одела, и приређује  ручак у својим домовима, и прима госте, из других села.
 

 

Парохијски дом


         Црква има своју порту која  је  површине    ари, на њој  је саграђена црква. На левој страни  до самог пута постоји приземна  зграда, која  је подигнута 1966. године, а освештана  је  1 967. године. Дом  је започет да се гради  за време свештеника Боривоја Стаметића, а  завршен и освећен је  за време евештеника  Животе Томића родом из села Црквенца који  је тада био свештеник у цркви Велико Поповачкој. У порти постоји и црквени бунар који  је подигнут  за време грађења цркве  тридесетих  година, на ком су  биле  постављене мермерне  плоче са именом  задужбинара, и  именом  краља Александра Карађорђевића.
Плоче је је  послератна власт кришом ноћу  разбила и нестале  су. Бунар су копали браћа, Милан и  Милун Милојковић  из Поповца. У порти цркве  има  засада воћа, као и  четинарског дрвећа. Пред  портом су  засађене  пар липа старих колико и црква, има и клупа.  Прта  је ограђена оградом, од бетона и зиданом.


Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Велики Поповац
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића 1999, 2000, 2001, 2002.г
2. Летопис Цркве Велико Поповачке са парохијом, написао Михајл Колесников свештеник свеска укоричена 1927. године. Библиотека цркве Велики Поповац.
З. Велики Поповац - аутор Раде М.Обрадовић 2000.г.Пожаревац, издавач: Народни Музеј Пожаревац - Едиција Села Браничева књига бр.1.
4. Казивања свештеника Боривоја Стаметића Петровац 2000. г.
5. Казивање свештеника Лазе Лазића - садашњег свештвника Велико Поповачког.
6. Књига протрколи  рођених -водио  и писао Прота Станојло Т.Драгуљевић
1975.г. до 1903 г.сада се  чува у Општини Петровац - канцеларија матичара
аутор користио и прегледе  2000.г, и 2002.г. Пветровац На Млави.
7. Казивање свештеника Велико Поповачких од периода 1933.године , до 2002.г.
Проте Живојина Марковића, Боре Стаметића,  Животе Томића, Петра Јовића,
8. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.г.
9. Шематизам Цркве  за  1924.г.Сремски Карловци;1925. г.
10. Шематиаам из 1879, 1893, 1897, 1903, 1906, 1911 .г. Архив Србије

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.