ЦРКВА "УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ" У СЕЛУ БУРОВАЦ

 

 Село Буровац

 

 

Crkva u Burovcu slika 1је насеље које се налази на странама Буровачког потока, а на косама брда Липарчић, те по свом изгледу делује као да је смештено у каквој провалији испод поменутог брда. Село је збијеног типа, има осмогодишњу школу и своју цркву. Село је некада био насељено на другом делу у атару села, што се зове "Стари Буровац" и на том месту се помињу три куће. Село се налази јужно од Петровца на 16 километру пута према Свилајнцу. По свом географском положају, село спада у ред брежуљкастих терена. Површина атара села износи 1569 хектара. По сачуваном писаном материјалу из 1903. године село Буровац је тада бројало 140 домова и 215 пореских глава. Буровац је 1991. године имао 1245 становника. Године 1995, по извештају месне власти село броји 265 домова и 1260 становника. Село је веома напредно и изградња инфраструктуре је на високом нивоу.
Село има све што је потребно једном савременом селу у XXI веку.

 

 

 



1. Буровачко-Табановачка парохија
2. Црква Успења Пресвете Богородице
3. Свештенство цркве од настанка парохије до данас
4. Црквена општина
5. Гробље и споменици на њему
6. Заветине и Литије
7. Парохијски дом.
 


 

 

Буровачко-Табановачка парохија



Добила име по селима која јој припадају. Седиште парохије је у Буровцу, а своју цркву у оквиру ове парохије има и село Табановац "Светог Апостола Томе". По писаном црквеном Шематизму из 1924. године, село Буровац је припадало парохији "Орешковачкој", која је била у рангу II класе и та парохија, састављена од села Орешковице, Буровца и Вошановца, имала је 3087 православних домова. Свештеник који је тада опслуживао парохију био је Сава Добрисављевић рукоположен 1893. године за свештеника. Садашњу парохију "Буровачку" чине два села Буровац са 220 православних домова и село Ђуринац са око 60 домова. Свештеник опслужује и цркву у поменутом селу Табановац и парохију "Табановачку" која је у саставу Буроваче, иако има свој храм у селу. Табановац је припојен као II црквена општина Буровцу 1946. године. Парохија територијално припада намесништву "Млавском" у Петровцу.
 

 

Crkva u Burovcu slika 2Црква "Успења Пресвете Богородице"


У селу Буровцу, налази се у самом центру села, на узвишеном платоу који доминира селом. Црква је започета да се зида давне 1934. године. Зидали су је мајстори из села Шапина. Храм је сазидан у Висантијском стилу градитељства. Црква је завршена и освећена 1937. године. Освећење је лично извршио Епископ Браничевски господин Венијамин. Црква је саграђена на имању које је поклонио мештанин Јован Трифуновић. Антимис у цркви је накнадно положен 1946. године. Црква је зидана од тврдог материјала, фасада споља и унутра је омалтерисана, споља је урађена фасада од трајног материјала и обојена у белом, а површина горњег дела кубета у тону црвено-белом. Кров цркве је урађен у нивоу на две воде, са једним кубетом које је зидано из неколико делова-спратова, тако да такво посебно даје леп изглед храму, на њему је покривач од бакарног лима обликован у полукружном делу са високим крстом, поред великог крста постоје још два иста на нижем делу крова. Симс крова и терасаст облик су усклађени и лепи. Покривена је цела црква бакарним лимом у кровном делу. Кубе има осам правоугаоних прозора по својој висини са завршеним полукружним обликом што изузетно доминира споља. На зидовима цркве постоје исто прозори правоугаоног облика, као прозори округлог облика. Црква је доста добро светла. Црква је првобитно била покривена плехом. Крстови на цркви су урађени од "прохрома" нерђајућег материјала. Црква у својој унутрашњости има иконе које су урамљене, а поклон су верујућег народа. Иконостас у цркви је од дрвета, не зна се мајстор израде, постоји веровање код мештана да га је израдио мајстор из села Бистрице 1937. године, иконостас је изрезбарен. Иконе на иконостасу су "руског стила" сликања. Иконе на самом иконостасу су поређане у три нивоа у висини. Црква за потребе богослужења има црквене књиге, реликвије, путире, крстове, црквене барјаке и остало, све је новијег датума израде. Испред храма на западном делу некада је постојала стара звонара на дрвеним стубовима, са које су звонила зовна. Била је подигнута у доба свештеника Грује Грујића. Садашњу звонару на истом месту, сазидану и веома добро утегнуту, на којој се налазе три звона за оглашавање литургије и других црквених потреба, купили су мештани Буровца и верници из околине, својим прилозима. Црква има и своју малу библиотеку, са књигама верског садржаја. Свештеник обавља и наставу "Веронауке" у школи у Буровцу. У самој цркви постоје две мермерне плоче са стране на зидовима поред иконостаса на којима пише следеће: "За успомену Владимиру Милосављевићу, и брату Тихомиру, престо поклонише цркви кћери Милица, Злата и сестра Љубица и Борка и зетови 1937. године", на другој десној плочи текст гласи "Ктитор Јован Трифуновић, земљоделац из Буровца 31.01.1928. године и жена му Милосава". Црквена слава је "Успење Пресвете Богородице". У атару села Буровац постоји место звано "Црквиште" као и чесма звана "Немања". Цркву је службено посетио епископ Браничевски Игњатије 1995. године, на дан братског састанка свештенства. Димензије цркве су 14х6х15 метра. Црква сада чува књиге рођених, венчаних и умрлих из ранијег датума од 1949. године до данас. Протоколи црквених књига из ранијег периода нестали су за време рата, а остатак је однела нова власт по ослобођењу у своје архиве.

Crkva u Burovcu slika 3

 

Свештенство цркве од настанка до данас

 


Постоје веома мало, и то са оскудним подацима писаних о именима и времену служењу свештеника на овој парохији, и при цркви Буровачкој. Свештеници: Сава Добросављевић - свештеник Орешковачки, Новић Жугић - свештеник Дубнички, Драган Бојић - свештеник Бобовски, Димитрије Тодоровић - свештеник Гложански, сви они су поврмено опслуживали Буровачку парохију у периоду 1872. године до краја XIX века. Поуздано се зна да је у периоду после првог светског рата, парохију у Буровцу опслуживао свештеник из Орешковачке парохије Сава Добрисављевић. На парохији је остао до 1930. године. од 1946. године, парохију такође опслужују свештеници све до 1949. године. Свештеник Василије Колужњик од 1949-1961. године, свештеник Груја Грујић од 1961-1991. године, од 1991. године црквом у Буровцу управља свештеник Славиша Панић родом из села Гложана у Ресави.
 

 

Црквена општина


Пре ступања на снагу устава С.П. Цркве 1931. године, црквеном имовином су поред свештеника управљали и црквени тутори. Нису сачувани подаци о таквим одборима који су били представници цркве пред народом. Црквену општину у периоду од 1961. до 1991. године, представљао је црквени одбор: председник одбора био је свештеник Груја Грујић, чланови су били Милорад Митић, Мирослав Васић, Дејан Обрадовић, Радивоје Тасић, Стеван Милосављевић, Момир Јовић и Љубиша Обреновић. Доласком на парохију свештеника Славише Панића 1991. године, он образује нови црквени одбор: председник одбора је сада свештеник Славиша Панић, благајник је Јовица Милић, чланови одбора су Алекса Милановић, Адам Филиповић, Војислав Тасић и Драган Андријевић. Сада се овај одбор брине и стара о храму и црквеним потребама.
 

 

Гробље и споменици на њему

 

Гробље у селу Буровац се налази на северној страни гледано од цркве, одмах из задњих кућа Буровачкој. Споменици на гробљу су из периода XIX и XX века. На гробљу има саграђених и новијих капела мештана који су имућнијег имовног стања. Сада о гробљу брине сеоска месна заједница. Гробље се сасвим солидно одржава од стране парохијана.
 

 

Crkva u Burovcu slika 4Заветине и Литије

 

Село Буровац као своју црквену слави "Успење Пресвете Богородице" у народу познатом као "Велика Госпојина" која се слави сваке године на дан 28. августа по новом календару. Сеоска литија иде на дан "Бели Петак". Село Буровац слави, односно прославља, и празник у народу познат под именом "Пољубранија", село има сваке недеље и свој пијац, као и своје сеоске вашаре који су велики, 15. маја, 22. септембра и 31. октобра на "Светог Луку". Село Ђурђинац има своју сеоску заветину - славу "Свети Пророк Илија". Село Табановац има своју "црквену славу "Светог Апостола Томе", као и црквену славу "Свети Пророк Илија", а сеоска заветина је Пресвета "Духова".
 

 

Парохијски дом


У селу Буровац је подигнут 1956. године од тврдог материјала. Порта је повшине 15 ари. Сада је подигнут на месту старог нов парохијски дом, који је опремљен модерним намештајем, за становање свештеника са породицом. Парохијски дом је урађен у периоду 1992 - 1994. године заслугом свештеника Славише Панића са својим одбором, и свим мештанима - парохијанима, добровољним радом и прилозима, као и средствима из црквеног буџета.
Црквена порта је ограђена, урађен је тротоар око цркве, као и стазе по порти, гаража за аутомобил свештеника, са пратећом инфраструктуром.

Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Буровац - Млава
1.Истраживачки рад аутора књига Радета М. Обрадовића 2002. године,
2.Казивање свештеника Буровачког Славише Панића 2002. године,
3.Млавска зора - часопис бр. 69/70 јул 2002. године Петровац, аутор текста "Наслеђе", Црква Успења Пресвете Богородице у Буровцу - Р.М. Обрадовић - Песник,
4.Шематизам Епархије Браничевске, Пожаревац 1972. године,
5.Шематизам Цркве за 1924. годину, Сремски Карловци 1925. године.

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.