ЦРКВА «СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАЈЛА» У ШЕТОЊУ

 

Село Шетоње

 

 

Crkva u Setonju

је насеље које  још датира у средњем веку. На свим картама  је обележено као   једно од најстаријих насеља у Млавском крају. Први писани подаци о животу и раду насеља Шетоње, помињу се у повељи из 12ЗО. Године коју издаје бугарски цар Арсен II којом Дубровчанима дозвољава да долазе у Браничево, и да тргују у овом крају, конкретно Шетоњу. Године 1330. у месту Шетњау налазио се «Нале де Цхерцхио» када су му дубровачки курири уручилу позив  за суд. Дубровчани су и касније узимали под  закуп царине. Податак се односи на село Шетоње на крај XIV века, Марин Лабровић био  је  закупник царине у Шетоњу, а нешто касније Живулин Станишић. Када  је  ова област пала  под турску власт, дубровчани нису сасвим напустили Шетоње. Један писани документ иде у  прилог овој тврдњи: Живко Вукшић из Шетоња, задужио се 6. јуна  1509. године, код дубровачког властелина Михаила Бунића за сто дуката за некакву робу коју  је узео на кредит. Ова задужница  је поништена 29. маја 1512. године, када је дуг и био исдлаћен.  У пописима турским, којим се  помињу пореске одреднице из Браничевског тефтера село Шетоње је имало 17 кућа, и манастир "Духовник" припадало  је Ждрелу као  читлук, укупан приход  је износио  1615  аспри, и на њега је плаћан порез Али-бегу, као власнику поменутог читлука. Из свега овог    изнетог, село Шетоње је постојало у средњем веку. Село се наљази у пространој равници која је са  југо-источне стране оивичена брдима, Коњицом, и Главицом, а на северо-западу се  пружа поред реке Млаве. Село  је на надморској висини од  120 метара, тако да га река Млава и потоци не плаве. Тип села  је  збијен.
Шетоње  је своју цркву, која датира из доба кнеза Лазара Хребељановића XIV, век која је турском најездом порушена, на истим темељима обновило 1828. године. Прву своју школу  је  имало одмах иза "Хати Шерифа" 1830. године. Тачан  податак за постојање школе је 1837. година, када  је школа и радила. Кроз векове турске влас ти, село је губило како број кућа, тако и становништва. Новим насељавањем село мења изглед и повећава кроз деценије, и векове број домова и становника. Шетоње је по попису из 1837. године, имало 247  пореских глава. По  попису среском село Шетоње је 1859. године, имало 154 куће. Године 186З, село  има  177 кућа. Тадашња Општина Шетоњска, има судницу са плацем и два коша  као и 400 дана орања земље, под шумом, и два дана орања под школом и црквом. Сада  је ово село  развијено и повезано асфалтним путевима.  Шетоње у  1991. години имало  је 2193 становника. По  површини атар села Шетоња заузима 3.588 хектара, 85 ари, и 37 метара кв.

 

 

Црква "Светог Арханђела Михајла" у Шетоњу од настанка до данас

 

Шетоњска парохија


Добила  је свој назив по месту Шетоњу, седишту ове парохије.  Данашњу парохију сачињавају села: Шетоње Ћовдин и Ждрело. По црквеним књигама парохија има укупно око 1200 домова, и спада у веће парохије и  јаче у Млавском намесништву коме и припада. После обнове епископије 1921. године. са седиштем у Пожаревцу, дошло је до  арондирања парохија. По подацима које бележи шематизам Српске православне Патријаршије из 1924. године стоји да је шетоњска парохија била подељена на две парохије, које су  припадале цркви Св.архангела Михајла. Прва парохија је била II класе, са 2348. правосдавних душа, парох је био Драгољуб С. Поповић. Друга парохија, такође II класе, са 2401 православном душом.  Парох је протојереј Алексеј Ломиковски, руски свештеник рођен 1885. године рукоположен 1909. г, а произведен у чин протојереја 1917. године. Садашњи саставв парохије је јединствен. Села која припадају овој  парохији су напредна села. Шетоње  предњачи по  величини и по  материјалним приходима. Ждрело и  Ћовдин су насеља са мањим бројем домова, и броју православних душа, по материјалним приходима ова два села у саставу Шетоњске  парохије, су много мањег прихода.
Црква се налази на северној страни села, и удаљена  је од цента села око  један километар. Предање, првобитну 6огомољу, приписује заджбини Кнеза Лазара Хребелановића. Та стародревна црква под турским ропством  је страдала. На истим темељима је обновљена - сазидана нова садашња црква тек 1828 - 1829.г. Саграђена  је од прилога мештана овог села, и околних села. Сећања на подизање овог храма, осташе  записана по причи тадашњег свештеника Новице Жугића, у књизи путописца Феликса Каница. Како су тада у Србији биле прилике, уз цркву су подизане и школе, где су први учитељи били свештеници, јер су у том времену једини били писмени за учење у тим првим школама и читање књига. Црква је сазидана од тврдог материјала, и првобитно је била покривена ћерамидом. Она по свом изгледу, припада византијском стилу градитељства. На цркви доминира изнад улазних  врати кубе над којим је велики крст. Црква је сада сва покривена плехом.Stari zapis nadjen u crkvi iz 1860 god. Кров је терасаст, тако да даје леп изглед цркви споља. Црква је електрифицифирана 1969. године. 3вона на цркви су исто на електрични погон - покретање. Спољни изглед цркве је веома леп, а декор чине и три већа прозора са обе стране, као и по један мањи са обе стране цркве. Торањ са звоником има узане  прозоре. «Црква је унутра састављена од правоугаоног облика, и то    апсиде, припрате, и олтара. Црква је у својој унутрашњости, због своје старости доста испуцала. Па је утегнута гвозденим утегама. Своју прву већу обнову храм је имао 1923. године, другу оправку на цркви мајстори су урадили 1927. године, на    крову, као и цела црква је окречена споља, и олтар унутра. Кубе је офарбано, као и двоја врата на цркви. У једном периоду црква је била доста оронула, кров је прокишњавао, прозори и врата су доста  пропали. Црква је била напрсла у делу леве певнице, ветар је фијукао. Свод цркве је био доста оронуо, пукотина  је била  10 сантиметара. Требала је хитна,  интервенција По прегледу цркве, мајстори и    стручна лица су одлучила да треба да се прошири стопа - темеља цркве. Радови су изведени, и зидови, и темељи, као и у олтарски део су уграђени дебели лађарски дротови - сајле, који су утегли цркву, и зауставили пуцање цркве. Ови радови су извршени 1967. године. У најновијој реконструкцији црква је обнављана, и промењен јој је покривач, скинута ћерамида, стављен бакарни лим, унутрашњост  је реновирана, уместо симса цркве уграђена је бетонска греда са стрехом. Тада  је постављвн и громобран на цркви, то се урадило 1993.године. 1994. године припремљени су  зидови у унутрашњем делу са подлогом за фреско сликање – живописање. У самој цркви на западној страни фреско сликар је осликао лик Кнеза Лазара, као првобитног ктитора храма из средњег века. Црква има један од најлепших дрвених иконостаса у црквама Млавског краја. Иконе су у дуборезу поређане у три реда старог Грчког иконописа, и веома су вредне као културна знаменитост. На самом иконостасу сачуван  је  запис  године 1838, те се сматра да је иконостас тада и настао. Незна се ни мајстор дубореза, а ни сликаних икона. Зид цркве  чува један натпис: године 1902. када  је  извршена  једна од обнова самог храма. Припрата цркве некада је била на два стуба, сада  је преграђена и чини целину. Моловање првобитно из  1969. године, урадио је молер из Петровца Драги звани Зец. На  зидовима цркве, испод наслага честих кречења, у  једном периоду указали су се дивни орнаменти, највероватније из  периода настанка цркве. Године 1984/85 један део живописа у цркви је урадио сада почивши ђакон Бата из Параћина. Звона на цркви су веома стара. Цркву у Шетоњу је посетио Његова Светост Господин Димитрије -  Патријарх Српски  1919. године. Године  1933. цркву  је  посетио 5.октобра - Епископ Браничевски Јован. Године 1935. цркву  је  посетио Епископ Браничевски Венијамин. Године 1964. у цркви  је Шетоњској, служио свету литургију, и осветио нови подигнут црквени дом, Епископ Браничевски Хризостом. Цркву је посетио и садашњи Епископ Браничевски др.Игњатије.
Црква  је саграђена у димензијама: Дужина храма  је 21 метар а ширина  14 метара, висина цркве са торњем и крстом је 23 метара, средишни део са певницама је ширине 14  метара, олтар је 8 м ширине.
 

 

Свештенство цркве од њеног настанка до данас

 


Цркву су и парохију Шетоњску, по сачуваним протоколима, у обе парохије, а сада јединствене служила следећа свештена лица:
1. Новица Жугић 1829 -1837. г.   2.Живко Илић 1837-1848. г.  З. Стефан Анџић 1837-39
4. Стефан Маринковић 1838 -1850. г, 5. Сава Ранчић 1837-1838. г .б. Антоније  Гавриловић  1838-1840.  г.
7. Величко Поповић 1840 -1864 г.  8. Милош Илић 1848-77
9 . Ранко  По повић 186 2 - 186 4.  г.    10. Петар Прошић  1862-1864.г.
11. Никола Поповић 1864 – 1882.   12. Марко Поповић 1869 -1977.
13.  Д имитрије Ђурић 1873 - 1877. г .  14.  Петар Поповић 1877. г.
15.  Живота С . Миловановић   1 87 5 - 1 877 . г .    1 6.  Андји ја Сте пановић 187 9- 1 91 5. г .
17. Љубомир  Ф . Поповић  189 4 – 1910.     1 8. Симеун  Коњевић  18 98. -1 91 9.г.
20. Воја Т. Манчић 1911 - 1915 . г .    21. Драгољуб  Радовановић  1919 -1922.
22. Драгољуб Поповић 1923 -1924. г. 23. прота Алексеј Ламиковски - Рус 1921 - 1926. г.   
24. Николај Базидевски 1926.  25. Враћеслав Јаковлевски 1928 - 1929. г,  
26. Љубомир Шумадинац  1931-  1932 . г.  27. Александар Мирошченко - Рус  1932 -1941 . г. 
28 . Сава Добросављевић 1942  -1950.г   29. Данило Митровић 1960 -1961. г.  
30. Првослав_Тирнанић 1962- 1996. г.   31. Драгољуб Поповић 1954.г. 
32.  Живорад Бобановић 1954 - 1 956. г.  33. Петар П. Јовић  од  1.09.1996. г . садашњи свештеник на парохији Шетоњској,  34. Милета Батинић 1956 - 1957. г. 35.  Драгољуб Матејић 1962.г.
 

 

Црквена општина

 


     Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве  1931. године, црквеном имовином су управљали уз свештеника, и црквени тутори. По записима црквеног летописа стоји податак да је уз свештеника од 1922. године, тутор црквене општине Шетоњске био, Ђорђе Јевтић рачунополагач, и од  1923. г, су Радисав Т.Михајловић, и Александар Д.Миладиновић. Члан  је Драгутин Милићевић. Овај одбор остао  је на дужности до краја 1930. године. У новијем периоду одбор црквене општине, тачније шњздесетих година, чинили су: председник одбора свештеник Првослав Тирнанић, благајник Павле Милорадовић из Шетоња. чланови Радосав Милорадовић, Живита Марјановић, Радосав Илић. Милосав Пантић; сви из Шетоња, а Драган Петровић, Драгољуб Вујчић, и Живота Гвозденовић, из Ђовдина,  из Ждрела чланови су Илија Новковић, Илија Мартиновић и Сима Стевановић. Садашњи одбор црквене општине Шетоњске чине: председник Петар Јовић,

 

Гробље и споменици на њему



Гробље  у селу Шетоњу се налази одмах иза цркве.  Гробље се добро одржава, и у надлежности је месне народне власти. Гробови и споменици над њима су стари, има и споменика из проших векова. Гробље које се налази са делом остатака из средњег века сада је сужено  јер су мепггани повадили споменике, и на њиховим местима направили стоваришта и зграде. До почетка деведесетих година XX  века поред црквене порте, било  је  преко  педесет гробова са каменовим обележјем из  средњег века, сада обрасли у трави. опстају пар споменика, а уједно и кости сахрањених нису после толико времена могли наћи вечни мир, то је однос  потомства према прецима. Села Ждрело и Ћовдин, имајусвоја гробља и она су стара по својој намени, има на њима и капела и старих споменика, одржавају се у веома добром стању.
 

 

Заветине и литије

 

Свако од ова три села које  чине шетоњску  парохију, има и своју заветину, црквену славу. Шетоње слави као црквену славу «Светог Архангела Михаила». Заветина у Шетоњу  је  «Пренс моштију Св Николе и "Спасовдан". Вашари у Шетоњу  су на дан: Ивандана, преображења, и Петковица. Ћовдин као своју  заветину слави "Велики Четвртак", село Ждрело слави  заветину на дан "Свете Тројице"
 

 

Парохијски Дом



 Црквена општина у Шетоњу у своме власништву има своју црквену порту, у површини од 2 хектара и 12 ари, као и црквену њиву преко  пута црквене порте, поред речице површине 0,87 ари. Парохиски дом на спрату  је саграђен у делу порте, Постоји и старија зграда дом, као и пратеће зграде  за
потребе цркве. Најсвежији радови, доградња и проширења цркввног дома урађени су у периоду  1995/96. године.


Коришћена грађа и  литература  за писање о цркви у селу Шетоњу - Млава
1.Истраживачки рад аутора књиге Радета М.0брадовића 2001, 2002. г.
2. Летопис цркве Шетоњске  -   2001 .г.
3.Казивање свештвника Пвтра Јовића протонамсника Шетоњског 2002. г.
4. Шематизам Епархије браничевске Пожарввац 1972.Г.
5. 3ора часопис бр 59/60-октобар 2000. (Петровац текст о цркви »св  Архангела Гаврила»  песника Р.М.Обрадовића - страна 23.
6. Шематизами Епархије Браничевске Пожаревац  1972.г.
7. Српске Земље У Средњем Веку, Михајло Динић - Београд  1978.г.
8. Насеља Браничева, Д.Јацановић и Б.Младеновић - Пожаревац 2002. г.
 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.