ЦРКВА «СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ» У БИСТРИЦИ

 

Историјски писани подаци о настанку села Бистрице, седишту Бистричке парохије до данас

 

    

Bistrica-crkva slika 1

Село Бистрица се први пут помиње у повељи, кнеза Лазара Хребељановића, који даје манастиру Горњаку године 1З78. године, као  једно од насеља у средњевековном Ждрелу. Из тог  податка може се утврдити да је Бистрица  једно од најстаријих насеља у Млави. Други писани податак о постојави овог насеља односи се на попис из турских тефтера, о наплаћивању пореза, датира из 1367. године, и ио њему село је тада имало три куће, и укупан приход од 500 аеспри. У Ауетријским изворима о попису  у овом делу Србије, 1717. године, село   је убројано у насеља Кучајнског дистрикта. У свом извештају о овом селу, егзарх Максим Ратковић, пише београдском митрополиту 1733. године, село има девет кућа, људи су српског порекла, налази у равници, на обалама рвчице "Суве Реке", која кроз село протиче, и улива се у реку Млаву. Изнад села се уздижу брда, каменита који чине огранке Хомољских планина. Доминирају шумски висови "Велики Суморовац  и «Лазина Главица». Село  је  збијеног типа. Становници села Бистрице се баве  земљорадњом, има сточарства, као и занатлија. Бистрица има  око 270 домова и 1000 становника - припада општини Петровац. Цркввна општина Бистричка припада намесништву Млавском. Атар овог села заузима по величини простор од: 2.071  хектара, 86 ари и 80м квадратних. Село  је свој  постанак, и време свог напредовања сврстало у почетак XVII, и XIX  век.

 



1. Бистричка парохија
2. Црква «Св цара Константина и царица Јелене»
3. Свештенство цркве од њеног обнављања до данас
4. Црквена општина   
5. Гробље и с поменици
6. Заветине и литије   
7. Парохиски дом   
 


 

Бистричка парохија

 

Зове се по селу Бистрици. Парохију сачињавају села: Бистрица, Стамница, и Мало Лаоле. По црквеној евиденцији село Бистрица има око 270 домова, Стамница око 415 домова, Мало Лаоле 200 дома. Што  парохију  чини око  890 домова са око  3528. душа. Свако од поменутих села ове парохије има  и своју  посебну историју настанка, насељавања и  прошлости. Познатом арондацијом парохија у митрополији београдској 1883.  г.село Бистрица, се помиње као насеље од 150 домова, и налазило се у саставу 111  парохије петровачке. Из оскудних података литературе тешхо  је  закључити тачно када  је образована Бистричка парохија, вероватно  је то настало у тек обновљеној епархији Браничевској 1921. године, после 1922.г. односно 1924. године, по Шематизму Српске Патријаршије. Тада парохију Бистричку сачињавају села Бистрица и Мало Лаоле, док  је  тада село Стамница припадало парохији Стамкичкој. Парохија Бистричка  је била II  класе, и додељена  је цркви Петровачкој. Парох тадашњи Бистрички био  је Бранислав Милић, рођен 1894. године, рукоположен  за свештеника  1920.г.  По тим списима парохија  је тада бројала 2852  православне душе. Након другог светског  рата, парохији Бистричкој се  припаја и село Стамница, које  је до  тада било посебна парохија. Треба напоменути да се село Мало Лаоле, познатом арондацијом 1883.г, припадало   је III  петровачкој парохији, и село  је тада укупно са В.Лаолем имало 90 домова. Село Стамница, као село које сада припада Бистричкој  парохији, први пут се  помиње у повељи К.Лазара, 1378.године, датој Манастиру Горњаку. Стамница  је  по свему судећи настала у насеобини у XVIII  веку, спајањем два мања села Ботање, и Радуловац, у насељв Стамницу. Стамничка парохија као  засебна, је настала негде  1830. године. Познатом арондацијом парохија  1883.г. Стамничка парохија  је била већ образована - Нова, у самосталној  парохији остаје и у обнови епархије  1921.године, као и  после црквеног устава  1931. године. Арондирана  је у састав Бистрчке парохије тек после другог светског рата.


 

Црква «Св цара Константина и царице Јелене» у Бистрици

 

Bistrica-crkva slika 2

Налази се ван села тачније у  бистричкој клисури. Садашња црква  је сазидана на темељима старе цркве. Први писани податак о тој цркви, потиче из 1876. године. Где се каже да у селу Бистрици постоје остаци старе цркве, зване Ђеринац.
Предање говори да је на темељима садашњег храма, у XII  веку  био манастир "Јабуковац"  и да су његови ктитори брaћа Богдан и Митар Јакшић, властела, која је била насељена у  Млавском Ждрелу с'почетка XII века. Манастир је био мали, и зидан  је  зид од три реда камена а, кров цркве је био од горуновине -храстовине, облик и величина је био као и манастир Витовница. У тадашњој порти цркве која  је сва била ограђена камењем, са северне стране налазио се манастирски конак, за ондашње калуђере, 3вонаре није било, већ су звона била окачена на старом храсту који иако осушен и сада постоји и одолева зубу времема, као  једини сведок о овој стародревној богомољи. Колико је тада звона било не зна се тачно, али се зна да су турци у  једном од својих  похода и пљачки једно  звоно  понели, које се и сада налази у  манастиру "Светог Палтелвјмона" код Ниша. Припадало је  манастиру "Јабуковац" у Бистрици. Ове податке је саопштио   мештанин старина "Чика Дука" - Душан  Живановић, земљорадник из села Бистрице,1952.године свештенику бистричком Миодрагу Р. Јелићу. Описујући села у сливу реке Млаве, Љуба Јовановић,дао  је нешто више  података о црквишту, односно манастиришту  "Ђеринцу", у сеоском атару села Бистрице, идући клисуром уз реку од села, на десној страни реке, налазе се остаци, неког старог манастрира, који сељаци зову "Ђеринац". По предању у овом манастиру живела  је некада игуманија Генадија, баба - Ђера, по којој се брдо, где је конак, а и манастир зове Ђеринац. Размере овог манастира биле су  тада следеће: дужина  зидова споља 12,5 метара, унутра 10,40 метара, ширина код певнице споља 8,20 метара, унутра 6,20 м, ширина код припрате 5,40 м, унутра 3,50 м. дужина олтара 3 м. а ширина олтара 3,40 м. Црква  је, судећи по  тадашшим остацима темеља, осталих зидова, била ограђена зидовима. Изнад олтара уздиже се природни вертикални зид од кречњачких стена висине 6-8 м, тако да цркви даје  тајанствен изглед. На таквим темељима, оваквог можда и јединог тада женског манастира, у том добу. Требали су векови проћи, да разне војске, и завојевачи оду са овог подручја и да постанемо своји на своме, да средином тридесетих година XX  века, обновимо, озидамо нову цркву, на старим темељима. Тачније с  пролећа  1936.г. отпочела  је градња цркве у селу Бистрици. Црква је веома брзо озидана и сама је брзо била оспособљена за богослужење. Положен  је антимис. Црква  је подигнута прилогом народа, зидана  је  од тврдог материјала, стил градње  је у српско-византиском стилу. Размере цркве су:14,5 м ширине, 20Х7,20 м. висина достиже 12 метара, са два кубета, једно је предње звоник, на њима доминирају метални крстови. Црква је покривена ћерамидом, а кубе и звоник лименим плехом. Тачан податак обнове градње цркве се односи на одобрење З.Бр. 1266, од 20.VIII. 1935. године, од стране епископа Венијамина. Дрвени иконостас, је складан и нешто  је модерније израде, не зна се ко је израдио иконостас. Црква је измоловао Милисав, молер из Бистрице. Један податак из прошлости овог села, казује следеће: године  1813. пошто  је био  заузет варош Неготин, народ се повлачио, и бежао испред турака. У пределу "Стеванчевог клаценца" Турци сустигну избеглице и са места званог "Тарталове рупе" из топова почну да их  туку, тада изгину све избеглице, сем неког Рајка, који касније створи фамилија Рајковић.Lekoviti izvor u Bistrici Том приликом је порушен и манастир, и опљачкана архива, која  је говорила о  историји цркве и њеном настанку. Црква  је подигнута  за време председника села Бистрице, Миодрага Марјановића тада је свештеник био  Чедомир Кујуаџић. Дрввнарију на иконостасу  је радио  Чедомир Живановић са својим синовима 1936/37.г. Сликање иконостаса  је извршио Љубисав Гајић, молер из Бистрице. Два црквена звона су поклон Чедомира Пантелића, официра Краљеве војске, родом из Бистрице. Звона су изливвна 1891. године у Крагујевцу. Звоно које се налази на звонари, у селу поред црквеног дома, ливено  је 1885. године, била је стара звонара, све до 1955. године, када је обновљена нова звонара, и подигнута. У доба деспота Стефана Лазаревића, на простору Бистрице помиње се манастир женски "Равање". Црква је реновирана и обновљена 1979. године је и освештана црква од стране епископа Саве. Црква има старих богослужбених књига, и реликвије, "Служавник из 1928.г.
 

 

Свештенство цркве од њеног обнављања до данас

 


Бранислав Милић, 1922. 1928.г. 2.Владимир Милетић  1922 -1923, и 1924 -1927. парох стамнички, З. Антонин Синицкиј 1923. г. парох стамнички, 4.Никон Веселевски 1928 г.парох мелнички опслужује стамничку. 5. Милан Перовић 1928.г. 6.Чедомир Кујунџић 1928 -1945.г, заслужан  за подизање Цркве и црквеног дома у селу, и код Цркве. 7.јеромонах Хризостом 1945.г. 8.Владимир Драганов  1946.г. 9. Наум Дедијер, 10. Бранко Петровић - парох стамнички. 11. Милан Перовић парох бистрички. 12.Јаков Г.Кобљев 1953 - 1959.г. 13.Тадеј Штрбуловић јеромонах игуман М.Витовнице. био на парохији од  1959 -1962.г. 14. Лазар Велисављевић 1962-1964.г  15.Томислав Митић парох бистрички од1964 -1999.г. 16.Ненад Симоновић садашњи свештеник, на парохији од 1999. године, свештеник Бистрички.
 

 

Црквена општина Бистричка

 

Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве. 1931.г, пословима цркввне општине, руководили су сами свештеници, са црквеним туторима.  Услед уништене архиве у Другом светском рату, нема довољно  података о  раду црквене општине. Познато  је да у време подизања цркве, на челу црквене општине Бистричке као  председник налазио се свештвник  Чедомир Кујунџић, Гвозден Васић, Чедомир Живановић благајник, и Живота Ворђевић као члан. Овај одбор је уједно и био иницијатор за подизање цркве, и парохиског дома. У новијем пвриоду шездесвтих година, црквену општину Бистричку сачињавало је привремено повереништво: председник свештеник. секретар Светозар Милошевић из Бистрице, благајник Павле Васић - ковач, члановн Живота К.Ђорђевић, Божадар Ракић, Живота Васић, Чедомир Марјановић Живота Живановић, Стојан Д.Николић, Живота Миљковић, Михајло Милошввић Чедомир Филиповић Божидар Стојановић, Живојин Јовић, Љубомир Филипивић, Миладин Павловић, Милорад Стевић, Владимц  Томашевић из Бистрице, из Малог Лаола су чланови Властимир Стојаковић, Љубомир Гвоздић, и Алксендар Живановић из Стамнице, Јосиф Николић. Садашњу црквену општину сачињавају: председник свештеник Ненад Симоновић, потпредседник Љубомир Васић, секретар Живадин Томашевић, благајник Драган Пантелић, чланови Славиша Николић, Стојан Николић, Станиша Гајић, Живота Ж. Марјановић Живота М. Марјановић сви из Бистрице. Чланови из Стамнице: Јосиф Николић из Малог Лаола Димитрије Стојадиновић. Овај црквени одбор, је у свом раду, изградио нови део  пута до саме цркве у клисури, организовао у  1999/2000. 2001/2002. године организовали после рата паљење бадњака, у центру Бистрице. Црквену општину  је  за три године два пута посетио званично епископ Браничевски доктор Игњатије. Тачније З. маја 19991. године, и 9.августа 2001. године.
 

 

Гробље и споменици

 


Свако од поменутих села Бистричке парохије има и своје гробље. Надзор над њима води државна власт - месна заједница. Гробља се одржавају у доста добром стању. Гробови и споменици над њима су доста стари, датирају из XVIII , ХIX  и XX  века.
 

 

Заветине и литије

 

Свако од ова три села ове парохије, има и своју  посебну сеоску  заветину. То је празник кад  је ношена и пољска литија. Заветине у парохији су: Бистрица, славе Светог цара Константина и Јелену, као и Свето Вазнесење Господње - Спасовдан, село Стамница слави Светог Апостола Петра и Павла -Петровдан, село Мало Лаоле слави Светог Апостола Вартоломеја и Варнаву.
 

 

Парохијски дом


Црквена општина Бистричка, има свој парохијски дом у самом цвнтру села, он  је подигнут  1938. године, од тврдог материјала, сама зграда  је приземна  са 3  оделења, величине  12X8 метара. У самом дому  је смештена канцеларија црквене општине, и саме  парохије, као и стан за свештеника. Код саме цркве има велика црквена сала на спрату која служи  за сакупљање, и славу црквену, пратећи објекат  је кухиња у њој, као  и инвентар, зграда  је новијег доба градње од тврдог материјала. Од села  кроз клисуру реке, просечен  је нови пут, насут каменом, тако да је приступачан за долазак до самог храма возилом у сувом периоду године.

Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Бистрици – Млава

1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића 1999, 2000, 2001, и 2002.г.
2. Архивски записи свештвника Томислава Милића – Бистричког, сада  пензионера
3. Кнежевина Србија, М.Ђ. Милићевић - Београд 1876.г.
4. Млава Љуба Јовановић - Београд 1903.г.   
З. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.г. 
4. Насеља Браничева, Д.Јацановић и Б.Младеновић - Пожаревац 2002.г.

 

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.