ЦРКВА "СВЕТОГ МИХАИЛА И ГАВРИЛА" - САБОРНА ЦРКВА У ПОЖАРЕВЦУ

 

 Саборна црква у Пожаревцу

 

 

Saborna crkva u Pozarevcuседшту браничевске епархије, подигнута  је међу првим  грађевинама у обновљеној Србији. Пожаревац  је  био некадашња друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Сама црква која  је  посвећена "Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу", налази се у делу  Пожеревца званом Горња мала. Црква  је  саграђена на једном заравну, испред  једног брежуљка. Црква је  окружена високим растињем, које  је  чини  неприметном, све док се не дође близу ње. Из сачуваних писаних црквених архива, види се да је црква саграђена 1819. г. Ктитор цркве  је кнез Србије Милош Обреновић. Податак о настанку грађења цркве и њеном ктитору, пишу познати путописци: Јоаким Вујић и Феликс Каниц. .Црква је зидана у конбинацији камена и опеке.
Димензије  цркве износе: 26,50 x 10 метара. Освештање цркве је завршено 1823. године, од стране  београдсог митрополита Агатангела. Саборна црква  је  једнобродна прааоугавна грађевина, са развијвним корпусом наоса  подељеног у три травеја. На источној страни налази се пространа  полигонална апсида, док су на севврном и  јужном зиду изведене певничке апсиде истог облика.

Црква у свом источном делу има облик  триконохоса. Кров Саборне цркве је на две воде, покривен ситним бибер црепом. Црква је у првобитном изгледу била без  звоника. Звоник  је накнадно дозидан 1854.Г. и покривен је лимом.Bogorodica Odigitrija У  западном делу цркве је  припрата, изнад које  је галерија и звоник. Изнад саме припрате на хору, налазе се три лучна отвора. Према северном  зиду смештено  је у унутрашњости спирално степениште које води за горњи део звоника. На самом врху  звоника  је  велики крст, синбол хришћанства и православља. Звоник  је  квадратног пресека, и урађен је у класицистичком стилу. Главни улаз у цркву је на  западној страни, урађен је у камену са клесаним декоративним мотивима. У источном делу јужног зида налазе се још једна врата - кроз која се улази у олтарски  простор. На северном зиду цркве је споредни  улаз у цркву који  је у облику лучног завршеног правоугаоног отвора, изнад којег се налази  једна  плитка  полукружна ниша. На самој цркви се налазе  12. прозора, од тога  по пет на северном  и  јужном зиду, а два на западном зиду. Прозори су распоређени у  једном реду и сви су у облику менофора. Црква  је омалтерисана споља и обојена у бело. Једини пластични украс на фасади цркве, је профилисани поткровни венац. Западно  прочеље храма је украшено, клесаним каменим порталом који је израђен од беловодског пешчара  1956. године. Сам портал  је обликаван у српсковизантијском стилу са клесаним декоративним мотивима, и наглашеним профилом архиволете. Из свега изнетог закључак  је да је Саборна црква у Пожаревцу кроз време  свог настанка и трајања, мењала свој изглед. Нису сачувани подаци ко је могао зидати цркву у Пожарввцу. Препоставке  иду  до  имена два неимара црквеног градитељства - Милутина Гођевца, или мајстор Тодора Петровића из вароши Пожаревца. Ова два врсна неимара су градили многе друге  задужбине Милошеве у киежевини Србији. Унутрашњост Саберне цркве у Пвжаревцу је подељена на припрату, наос, и олтарски простор. Filigrantski krst Saborne crkve u PozarevcuНаос цркве је  засведен подужним полуоблнчастим сводом, који лежи на спољне  зидове цркве, и масивне  пиластре на  јужном и северном  зиду. Унутрашњост цркве  је осликана, флералном и геометриском декорацијом у техници -ал секо. Од камене пластике у цркви, у олтарском делу је камени престо - часни, који  је изванредно леп.  Израђен  је од квалитетног црвенкастог мермера, изглачан је до високог сјаја, израђен је у Пешти. О томе сведочи и запис у доњем делу исписан на мермерној плочи. Олтарски део цркве, је  преграђен дрвеним иконостасом. Иконостас је  рад  Јање Молера. Иконостас  је урађен у класицистичком духу, и састоји се од 25 иконе, различитих форми и димензија. Иконе је сликао Никола Марковић и  рађене су уљаним бојама, на платну и дасци, и цео иконостас је  био  завршен 1870. г. Овај иконостас у цркви је трећи  по реду од самог настанка Саборне цркве. Први је  настао  1824.г и осликао га је Аксентије Јанковић сликар. Други иконостас у цркви  је настао 1852. године, њега  је израдио Милија Марковић, ова ј иконостас је касније  пренет у манастир Рукумију. Садашњи иконостас у цркви, сликар је слхкао у  романтичарском  располежењу, где  је његов манир сликања  уочен на конпозицији "Благовести".
Иконе на царским и бочним дверима, као и овални медаљони рађени су у техници  уља на платну каширањем на дрвену подлогу. Остале иконе  су сликане уљем  на  платну. Иконостас се  завршава декоративним крстом са насликаним Распећем, и два овална медаљона на којима су насликане стојеће фигуре Богородице, и светог Јована Богослова. Испод крста у овалном медаљону, налази се конпозиција Скидање са крста, док  су са северне и  јужне стране  престављена по три овална медаљона са представама старозаветних  пророка. Црква у Пожаревцу је  обнављана и санирана 1936. г, када су јој темељи ојачани и проширени неармираним бетоном.
Саборна црква у Пожаревцу је  одлуком С.О.-е Пожаревац, а на предлог Регионалног завода  за  заштиту споменика културе  из " Смедерева", проглашена за непокретно  културно благо - споменик културе, 1990.г. Саборна црква "Светих Арханђела Михаила и Гаврила" у Пожаревцу, поседује и покретно културно благо: целивајуће иконе, збирку од 12 икона, које представљају целину  зографског сликарства у првој половини ХIХ века. Grb Branicevske eparhijeОве иконе  је радио познати сликар из доба Милошевог времена Јован Стереговић, познат  под именом "Јања Молер". Поред ових целивајућих икона, у цркви постоје и 12 мањих  празничних икона - мањих димензија које је осликао исти сликар. Све ове иконе су рађене  у техници темпере на дасци - празничне иконв. Саборна црква чува у својој целини,  велики број предмета примењене уметности, и богослужбених књига, као и примерке, златарске израде, црквеног веза, и старих штанпаних књига. На богослужбеним  предметима од злата постоје угравирана сигнатура мајстора Стојића. Црква чува његов израђени филиграмски крст, као и оков за оков за јеванђеље, жиг  је у облику српског грба  са ознаком квалитета сребра. Јеванђеље у цркви Пожаревачкој, на коме  је оков овог златара, је штанпано у Москви  1868. г, и оно  је димензија  28,5 х 39,5 сантиметра, корице су од дрвета, обележене  платном бордо боје. Крст који се чува у цркви, рад је мајстора Стојића, израђен је у духу домаће традиције. Висина крста  је  34 сантиметра, кракови крста су  13 х 18 сантиметра, пречник стопе крста   је   12,5 см. Унутрашњи део крста  је израђен у дуборезу са обе стране. На  једној страни крста  је  прдстављено Распеће, док је на другој Крштење Христово. Оков крсата је израђен у техници филиграма са гранулацијом. Целом површином окова крста извија се танка тордирана жица, коју синболизују, цветне  витице, розете и волуте. Површину сребрног окова украшава разнобојно стакло. Jevandjelje 1868 god.Стопа крста и дршка је  обрађена филиграмом и гранулацијом. Од вредних покретних драгуља црква чува и Јеванђеље из 1848 .г. оковано сребром, које  је  позлаћен оков 1982.г такође  је  вредно и Јеванђеље из 1849. г са медаљоном Васкрсења, израђен од бакра. Затим ту је и Велики прествони крст, који  је богато украшен сребрним и позлаћеним оковом, који  је урадио Јефрем Глигоријевић - кујунџија из Пећи. Црква има и четири кандила, израђених од сребра, украшени су декоративним мотивима цвета, у техници искуцавања и ажурирања. Црква чува и црквени вез, Плаштаницу из средине XIX  века, на  платну бордо  боје. извезена  је конпозиција Христовог полагања у гроб. У угловима плаштанице су  приказани  јеванђелисти. У доњем делу испод конпозиције је извезен сребрним концем приложнички натпис. У цркви се чувају и велики број богослужбених књига, како у цркви тако и у библиотеци. Књиге  потичу  из XVIII века, и штанпане су у Москви, и Будиму.   Саборна Црква у Пожаревцу, је свакако  један   значајан духовни центар, и медаљон српског градитељства и уметности XIX века, у којој су се спајали стилови и култура од источно православног, до касновизантиског уметничког наслеђа.  У комплексу саме цркве,налазе  се, Епископски стари двор, као н Нови двор, црквена сала, станови за свештенике, канцеларије, и неколико гробава, од којих су два блажено печивших епископа браничевских Хризостома, и Саве. Ту  је и  гроб Милутина Петровића - Ере, који  је брат Хајдук Вељка на  чијем су надгробном спеоменику уклесани стихови Јована Драгашевића - песника. Стари епископски двор је лично  пројектовао господин Никола Пашић, који је 1878. године био општински инжињер у Пожаревцу, касније вођа  "Радикалне странке" и председник Српске  владе  за  време династије Карађорђевић. Епископија  је  некада имала у својој државности и  зграду епископског двора коју  је    делом украсио архитекта Момир Коруновић, она данас  припада и у њој  је смештена команда гарнизона војске у Пожаревцу.

 

 

Коришћена грађа и литература за писање о  Саборној цркви у Пожаревцу
1.Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2002.г. 2. Шематизам Епархије Браничевске -  Пожаревац  1972.г,
5. Саборна Црква у Пожарвцу - Вдадислав Касалица - Смедерево 2001. 4. Браничевски Алманах - Мирољуб Манојловић - Пожаревац 2002.г.
 

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.