ЦРКВА "СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА" У СТАРОМ КОСТОЛЦУ

 

Костолачка парохија

 

Crkva u starom Kostolcu

је добила име  по називу вароши Костолац. Садашњу  парохију чине, Костолац, и село Дрмно. Из сачуваног писаног извора за 1879.годину, стоји да је парохија "Костолачка" била у саставу Пожаревачког намесништва, и да је на парохији био свештеник Владислав Стевановић. По шематизму из  1924. године, Костолачка парохија је тада била из села: Костолца, Кленовника, и Дрмна. По рангу  је била у 1. класи, и бројала је тада 2957  православних душа. Свештеник тада на парохији је  био  Христивоје Јовановић и тада  је припадала цркви "Рукумији. Парохија је данас одвојена од парохије у Новом Костолцу, на којој се гради нова црква "Светог Архангела Михајла" изградња  је почела 1999.г, када је на   парохији  био свештеник Александар Михаиловић. Данас на парохији Стари Костолац је свештеник - протонамескик Влатко Ј.Голић. Стари Костолац има 280 домова који примају свештеника, село Дрмно има 270 домова који-примају свештеника и који поштују каноне Цркве. Костолац има своју парохију која прима свештеника у 150 домова православних. У Новом Костолцу је  јереј Александар Михаиловић.


Crkva Djurdjevdanski uranak iz 1928 u Starom Kostolcu

Црква "Светог великомученика Георгија" у Старом Костолцу

 

На самом изданку Сопотске  греде у Костолцу, близу ушћа реке Млаве у Дунав, лежи велелепна црква Светог Великомученика Георгија. Црква је задужбина Драгутина Г.Тодића, бродарског капетана и бродовласника из Београда, и његове супруге Лепосаве рођ. Радисављевић - Теодоровић. Црква је сазидана на месту "Мали Град" које  је  задужбинар изабрао  због његовог историског значаја. На овом месту - платоу, у раном неолиту 3200. године пре нове ере постојало је насеље. У касноантичком периоду IV век нове ере, постојало  је утврђење   које  је цар Јустинијан обновио. Некадашње седиште епископије Горње Мезије у костолцу - Виминацијум из IV века било  је на истом месту. Седиште се обнавља у IХ веку, под именом   Епископија и град Браничево. На платоу се налази и спомен костурница изгинулим незнаним јунацима за одбрану Србије  1915. г.Из таквих историских разлога је задужбинар сазидао цркву у Старом Костолцу. Црква  је започета, освећењем темеља 9. јуна 1923. године, од стране Епископа Браничевског Митрофана. У сам темељ цркве је узидана повеља која је написана на пергаменту. Повељу  је том приликом прочитао присутном народу, учитељ, и управитељ Костолачке основне школе Константин С. Богдановић. На саму повељу своје потписе су ставили сви присутни представници цркве, државе, и школске власти, председник и деловођа општинског суда у Костолцу, Дрмну и Кленовнику.
Црква  је  зидана у "Моравском стилу" од опека, по узору на средњевековне српске цркве. Трихохалне је основе, са једним кубетом, и звоником изнад припрате. Кров цркве  је терасаст, са лепим и декоративним  симсом, покривен лимом. На самој цркви су два крста. На кубету и звонику су рељефно и правоугано постављени прозори, који плене и чине склад цркви,  а уједно и дају унутрашњем делу светлости. Западни део где су  улазна врата, је урађен  - зидан у три нивоа са орнаментима пластике. Спољни зид је украшен розетама, и полулучним сводовима, који су у плитком рељефу. Јединственост рељефне пластике представљају мотиви појаса  за спасавање са именима бродова и шлепова  задужбинара. Унутрашњост цркве је прелепа. Иконостас у цркви  је од дрвета, њега је радио  столар Радомир Лазовић из Београда. Исти мајстор је урадио и дрвене певнице, као и столице и столове за  Краља, и Патријарха. Врата и прозоре на цркви  је урадио Леополд Будимски из Великог Градишта. Иконе на самом иконостасу, је сликао академски сликар из Београда, Милутин Михаиловић.Ikonostas Иконе "Светог Игњатија", и "Великомученика Георгија"  сликао  је  један од најбољих сликара у Србији Урош Предић. Мермерне крстове, и табле у цркви  је урадила радионица "Савић и Клајн" каменорезци из Панчева. Живопис у кубету цркве је осликао сликар Милутин Михаиловић, из Београда, иконе у стаклу, у прозорима изнад певнице рађене су у Француској, ("Светог Јована"и "Свете Магдалене").
Звона на цркви у Старом Костолцусу  ливена у ливници "Гођевац"- у Београду. Највеће звоно - на цркви је поклон, индустријалца Ђорђа Вајферта. Друго  звоно је поклон цркви од Фердинанда Грамбера индустријалца из Београда, треће и најмање  звоно   је поклон цркви, од "Рудокопа" Угља у Костолцу. Звона имају и своја имена "Вера", "Нада" и "Љубав". Антимис у цркви  је освештан од стране патријарха Српског господина Димитрија, који га је лично и дао на поклон.
Црква  је имала и своје дародавце: Краљ Алекеандар  I Кађорђевић је поклонио цркви, "Свето Јеванђеље, као и  један златан крст. Ђорђе Вајферт икону "Светог Игњатија", доктор Фердинанд Грамберг икону "светог Ђорђа" од мермера која је постављена над улазним вратима у цркву, Јован Е.М. Навиљ, архитекта из Париза поклонио је икону "Светог Јована" у стаклу. Ђорђе Ристић директор Српског Бродарског друштва из Београда  поклонио  је цркви плаштаницу, свештеник из Костолца поклонио  је цркви два свећњака на Светом Престолу, Милорад и Вукица Стојадиновић трговци из Београда поклонили су цркви икону "Исуса Христа"  целокупног живота на земљи. Много поклона још је црква  добила, како од појединаца, тако и од фирми. Вредан  је помен једног посебног поклона: Комада Свете Земље са Косова Поља, из темеља Свете Грачанице, помешан са земљом цркве Светог Спаса у Скопљу, приложио  је цркви у Костолцу Станојло Димитријевић, уредник  часописа "Српско Косово". Црква је у својој изградњи поверена грађевинару Ђорђу Зарићу из Костолца са мештанима. План  задужбине  је израдио професор - архитекта Пера Ј.Поповић, начелник Министарства Грађевина из Београда.Crkva Djurdjevdanski uranak  iz 1928 u Starom Kostolcu slika 2 Уметнички сарадник око  изградње цркве је био доктор Милоје Васић професор универзитета у Београду. Освећење цркве је извршено на "Ђурђевдан" 1925.године, од стране Његове Светости Патријарха Српског господина Димитрија, том чину  је    придодато и  извршење помена незнаним јунацима у костурници који падоше 1915. године. Истом приликом  је предат и орден задужбинарима цркве: Господину Драгутину Г.Тодићу орден Светог Саве  -трећег степена, а његовој супрузи госпођи Лепосави, орден Светог Саве - петог степена.  Цркву "Светог Георгија", је посетио лично Краљ Александар I Карађорђевић на дан 15. Јула 1928. године. Црква је преживела вихор другог светског рата. Данас у њој управља и служи свештеник - протонамесник Влатко Ј. Голић. Црква има све потребне црквене богослужбене књиге и реликвије за обављање литургије, и свих других радњи Свештенство цркве у Старом Костолцу Најстарији писани податак о свештенику  који је служио на парохији Костолац а при цркви"Рукумији" је из 1879. године, то је свештеник Владислав Стевановић. Свештеник  из  1924. године  је био Христивоје Јовановић, који остаје  до 1928.г од  1928 - 1932. г. Живојин Марковић, до јесени  1932.г. Велимир Антић, 1932 - 1933. г Драгутин Радовановић, од 1933 -1965. године Чедомир Луковић од 1966 -1976. г Миодраг Петровић, од 1970 -1972. г Сава Арсенић, од 1972-1976. г Раде Марковић, од  1976 - 1977. г Милорад Јовичић, од јула до октобра 1977. г. Данило Шћекић, од  1977 - 1982. г. Живорад Николић, од  1982 - 1987. г.Живојик Марковић, од  1987-1996. године, 3оран Димитријевић, од 1996. године до данас Влатко Голић протонамесник Старог Костолца.  свештеник на Ново Костолачкој  парохији, од 1997.г, јереј Александар Михаиловић.

Zaduzbinari crkve sa maketom u Starom Kostolcu

 

Црквена општина Костолац

 

 

         Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве 1931.г пословима црквене општине  руководили су црквени тутори, са свештеницима. Први тутори при цркви у Костолцу, су били: Стеван Стојановић, и Стеван Живојиновић, обоје  земљорадници из Костолца. Први црквењаци при цркви  су били Танасије Мишић из Костолца, и Јован Стојиловић из села Трљана. Црквена општина Костолац је при својој цркви имала и певачки хор који је образован одмах по освештању цркве. Хор су  чинили наставници - учитељи школе у Костолцу: Милица и Константин С.Богдановић, Ана и Фрања Пилц, Боривоје Пековић, Светозар Кршљанин, чиновници и Коста Зарић, као и богослов Љубомир Петровић из Костолца. Касније  је овај хор престао са певањем, а њега  је  заменио 1928. године, хор "Руса - избеглица" који су радили у руднику Костолац.  Садашњу црквену   општину  Стари Костолац, представљају: председник протонамесник Влатко Голић, благајник Живорад Цвејић, чланови су: Живорад Стефановић, Новица Илић, Слађан Бранковић, Љубиша Стевић, Драган Штулић, Славко Николић, Славиша Петровић, Ненад Станић, и Мирослав Стојановић.
 

 

Гробље и споменици на њему

 

                   У Старом Костолцу  има  два гробља, они датирају  из XIX, и XX века. Гробље у селу Дрмну  је новијег доба. Добро се одржавају. Споменици су од камена, гранита, мермера. О гробљима брине Месна заједница
             

 

Заветине и Литије

 

Црквена слава у Старом Костолцу је "Свети Георгије". 3аветина у Костолцу је на дан "Цара Константина и Царице Јелене" - слави се сваке године 3. јула. Литија се, у  новије време исто одржава на дан Цара Константина и Царице Јелене. Село Дрмно има своју сеоску  заветину, и литију, које се славе на
дан  " Белог Петка" .                                                                                          
 

 

Парохијски дом

 

                Црква у Старом Костолцу, има порту која је величине два хектара. Пониже цркве постоји парохијски дом који је подигнут и освештан још 1925. године. Парохијски дот је  задужбина  брачног пара Драгутина и Лепосаве Тодић. У парохијском дому станује свештеник, и смештена је канцеларија црквене општине Стари Костолац.
Црквена  порта, нове цркве у изградњи у Новом Костолцу, је  веће   површине, на лепом је месту и има благи плато где  се  гради.  Храм је у  "Српско Византијском стилу градње..Порта. је  осветљена, и на њој се  подиже  нови  парохијски  дом. Земљиште   је добијено од општине;                        

Коришћена грађа и литература  за писање о цркви у Старом Костолцу
1 . Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића 2001, и 2002. г.
2 . Храм Светог Великомученика Георгија у Костолцу - Душан Ђорђевић, и Живојка Милић 2002. г. Костолац.                                                                               
Црква - Календар Српске Православне патријаршије  за текст: - Народно -Црквени Добротвори - Гђа Лепосава и Драгутин Тодић.
4. Шематизам Епархије Браничевске - Пежаревац 1972.г.
З. Казивање садашњег свештеника у Старом Костолцу - старешина цркве, Протонамесника Влатка Ј. Голића 2002.г. Костолац.

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.