ЦРКВА "СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА" У СЕЛУ ВЛАОЛУ

 


1.Влаолска парохија
2.Црква Светих Апостола Петра и Павла
3.Светштенство цркве од настанка до данас
4.Црквена правила
5.Гробље у селу и споменици на њему
6.Заветине и литије
7.Парохијски дом


 

 

Влаолска парохија


Добила је свој назив по месту Влаолу седишту ове парохије.Crkva u Vlaolu Данашњу парохију сачињавају села: Влаоле 260 домова, Јасиково 197 домова и село Лесково 147 домова. По извештају свештеника у ова три села, активних домова у парохији има укупно 550, углавном куће земљорадника. Ова парохија спада у средње парохије. Упоређењем извештаја из 1924. године, у Шематизму се наводе подаци, да је тада Влаолска парохија, од иста три села била много бројнија по броју домова 2380, и спадала је у II класу парохија. Тада је парох на парохији био јеромонах Милутин Стојадиновић. Села су у овој парохији пасивна и сромашна, тако и приходи од православних домова су веома скромни. Из шематизма 1972. године, се види да је парохија Влаолска тада имала 668 домова. Тада је на парохији службовао свештеник Павле Милорадовић.

 

 

Црква Светих Апостола Петра и Павла


Црква се налази саграђена на самом крају села, према селу Горњану, Vlaole-crkva i narod Homoljaна имању које је поклонио цркви мештанин Јован Босиљкић. Село Влаоле се налази на простору "Горња Река" између три општине Жагубица, Бор и Мајданпек. Само село Влаоле се налази на самом извору "Божине реке" која се улива у реку Пек. Првобитна намера ова три села била је да се црква гради на месту званом "Липа" мештани ова три насеља су "влашког етничког порекла". Подизање храма започело је за време владе тадашњег сеоског кмета Димитрије Станковића. Остали чланови одбора за градњу цркве били су: Петар Кривељановић и Стан Вучан. Темељи цркве су зидани каменом, мајстори градње били су "Црнотравци", поменути кмет из села Влаола тада је сачинио чврст уговор о градњи храма. Тада се мештани села Јасикова успротиве да се црква гради на новој локацији, јер беше договорено претходно да буде у потесу "Липа". Мештани три села посумњаше да се три кмета, Димитрије Станковић и Благоје Богдановић из Лескова, као и кмет из Јасикова Петар Младеновић, тајно и прећутно сложише да се црква гради на локацији села Влаола. Градња цркве је започела 1901. године, а радови су окончани 1904. године. Црква је грађена у "романском стилу", кров је на две воде, са припратом на улазу у цркву са западне стране. Димензија спољашњости цркве су: дужина храма је 9 метара, ширина је 6 метара, а висина 10 метара.Otac Milutin izmedju dva svetska rata Првобитно кров цркве је био покривен ситним бибер црепом. Зид цркве је зидан од печене цигле, и омалтерисан, са троспратном бочном апсидом, која је нижа од симса. На самом броду цркве уграђени су шест прозора, као и на бочним апсидама по два прозора, а на самом олтару два узана прозора правоугаоног облика. Улазни портал цркве је извучен као спољашња припрата и нижи је од храма. На западној фасади се налази изнад оругли прозор. Црква је много касније по свом заврштетку изградње, била освећена. Освећење је обавио митрополит српски Димитрије 1911. године. Тада је обављено и освећење "антимиса" црквене 5.11.1911. године. На самом крову цркве поставена су два крста, од кованог гвожђа. Иконостас је урађен од дрвета, обичним начином израде, без резбарија и украса. Иконостас је поклон цркви од мештана Влаола, а већим делом од дародавца Адама и Руже Васић из Влаола, који је тада био деловођа у суду у Жагубици. Сам иконостас је урађен и осликан иконама у нивоу од три реда. Деизис се налази на самом врху. Сам свети престо се налази на једном стубу. Црква има посебно звонару, која је најпре била на дрвеним стубовима, са једним звоном, сада је иста урађена са металном конструкцијом високом око 10 метара, покривена плехом исто са једним звоном, које је ливено у Пешти и купљено је од прилога парохијана. Звонара је обновљена и освештана за време свештеника Војислава Мартиновића и свештеника Ратка Тобића. Генералну обнову црква је добила 1990. године за време служења тадашњег свештеника јереја Живадина Илића. Тада је епархијом преседавао епископ Сава. Црква је била обновљена и рестаурирана и 1961. године за време службовања јеромонаха Јакова Вукмировића. Сада о храму у Влаолу брине и служи на парохији, јереј Сретен Миловановић.
 

 

Свештенство цркве од њеног настанка до данас


Први свештеник који је радио по подизању цркве је Душан Влах из Н. Крајине. Из веома оскудних, сачуваних записа који постоје, зна се да су поменуту парохију опслуживали свештеници из намесништва Жагубичког док је постајало, као и из села Лазнице. Сачуван податак из Шематизма за 1924.Sluzba ispred crkve episkopa Save i arhimandrita Tadeja годину казује да је парохију Влаолску опслуживао свештеник Милутин Стојадиновић, Свештеници: Андреја Димитријевић, Богдан Бурић, Душан Степановић, Видоје Бојковић. Ова двојица су били пароси Жагубички. Од 1935. до 1942. године, свештеник је био Већислав Зеин рус, он је стрељан после II светског рата 1946. године отац Јаков, од 1962. године до 1965. године јеромонах Роман Јовић, као и јеромонах Јаков Вукомировић од 1948 - 1971.г., Павле Милорадовић 1971 - 1974.г., јереј Војислав Мартиновић од 1974 - 1983.г., јереј Ратко Тобић 1983 - 1987.г., јереј Живадин Илић 1987 -1998.г., свештеник јереј Дејан Давидовић. Повремено је цркву опслуживао и јеромонах Антоније свештеник Лазнички, као и намесник Димитрије Лазић жагубички, Блажа Кнежевић свештеник Лазнички. Сада опслужује јереј Сретен Миловановић.
 

 

Црквена општина


Пре ступања на снагу Устава С.П. цркве 1931. године, црквеном имовином су управљали уз свештеника, и црквени тутори. KrstenjeПо писаном запису 1924. године, Ц.О. Влаолском упављао је свештеник Милутин Стојадиновић. У периоду од 1987-1998. године, Црквени одбору су сачињавали председник Живадин Илић , благајник Драгутин Петковић, секретар Велимир Петковић, чланови Момчило Петковић, Душан Младеновић, сви из Влаола, из села Јасикова председник Ц.О. био је од 1990. године Станоје Стојановић, а чланови су Милорад Илић, Петар Станковић, Миланче Анжелковић, и као почасни члан Михајло Петковић преминуо 1993. године, из села Лескова чланови су Сима Филиповић, Благоје Јанковић. Садашњу Црквену општину чине свештеник Сретен Миловановић, Драгутин Петковић, рајко Петковић и Велимир Петковић.
 

 

Гробље у селу Влаолу и споменици на њему

 

Гробље у селу Влаолу, се налази на брду повише саме цркве, и датира од XIX и XX века, са гробовима и споменицима на њему, сада о гробљу брине село тј. Месна заједница. Гробље има и специфичне дрвене крстове, који се код "влаха" разликују од осталих гробаља. Оджавање на самом гробљу је индивидуално. У парохији не постоје посебне капеле, само је освећен крст и постављен камен темељац у селу Јасикову за будући храм који ће бити посвећен "Светом пророку Илији".
 

 

Заветине и Литије

 

Sluzba ispred crkve episkopa Save i arhimandrita TadejaСвако од ова три села која чине Влаолску парохију, има и своје заветине, и литије. Црква слави свог патрона "Петра и Павла", а заветина у селу Влаолу је и Спасовдан. У селу Јасикову заветина је "Свети Пророк Илија", а у селу Лескову заветина је "Велика Госпојина". Сеоске литије које су биле до 1946. године, а касније укинуте да би се деведесетих година обновиле су: Влаоле на "Спасовдан" обновљена за време свештеника Живадина Илића, Јасиково је "Ђурђевдан" од 1992. године и село Лесково од 1993. године на "дан духова трећи дан".
Прво крштено дете у храму "Светих Апостола Петра и Павла у Влаолу било је дете Миља Настаса, кафеџије из Јасикова. Прва се у цркви венчала кћер кмета из села Јасикова Георгија Ђорђевића, која је након годину дана по венчању и преминула.
 

 

Парохијски дом

 

Црквена општина Влаолска, у свом поседу од непокретне имовине има цркву, свој парохијски дом за становање свештеника, који је саграђен 1978. године, за време службовања на парохији свештеника Војислава Мартиновића. Порта цркве има површину од 12,5 ари. Црква поседује и своју њиву од 1,5 хектара, у атару села јасикова топоним "липа". Цркву је канонски посетио епископ Сава 1990. године, и епископ Игњатије 1997. године. Црква има своју чесму и водом се снабдева из сеоског водовода. Црква има све богослужбене књиге из XX века, као и потребне реликвије и сасуде за литургиске и црквене обреде. Црква располаже и књижним фондом који даје верницима на читање, и тако се обнавља духовност код парохијана. Свето Јеванђеље за службу је на српском језику, Дарохранилица је дрвена, одежде нове. Порта цркве је ограђена металном оградом, као и од дрвене тарабе. Сада о цркви и парохији брине, и у њој служи, јереј Сретен Миловановић.

 

 

Грађа за цркву у селу Влаолу:

1.Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића.
2.Казивање свештеника Живорада који је био на парохији Влаолској, сада свештеника у селу Симићеву у Морави.
3.Хомоље - Љупче В. Миљковић, Нови Сад 1992. године
4.Хомоље - Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић, Жагубица 2000. године
5.Отргнуто од заборава - Љубица Стојадиновић, Жагубица 1998. године
6.Шематизам цркве из 1889. године

 

 

 

 

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.