ЦРКВА "СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ" У ЖАГУБИЦИ, ОД НАСТАНКА ДО ДАНАС

 


1. Жагубичка парохија
2. Црква Св Тројице
3. Свештвнство Цркве - од настанка до данас
4. Црквена Општина
5. Гробље и споменици
6. Заветине и Литије
7. Парохијски дом


 
 

 

Жагубичка парохија

 

Crkva u ZagubiciДобила  је свој назив по месту вароши  Жагубице. Жагубица је до 1.06.1958. годкне, била седиште Архијерејског намесништва Хомољског. Сада је само седиште парохије Жагубичке, коју сачињавају, сама варош Жагубица, и село Суви До. Први пут се Жагубица помиње као седиште парохије године  18б4. Иако се поуздано  зна да је парохија постојала и много раније, него што су сачувани ови писани подаци у календару са шематизмом за 18б4-18б5.годину. По  подацима из 1874. године, види се да је Жагубица већ имала своју цркву, и била је седиште жагубичке парохије Тада је имала 505 домова укупна парохија и то сама Жагубица са 329 домова и Суви Дол са  176 домова. Ови се наводи налаае у књизи "Српска црква у књажевству Србији "од Митрополита Михајла, 1874.г.БГД.  Познатом арондацијом парохија у Београдској митрополији 1885.години,порвд жагубичке парохије која се сатојала од вароши Жагубиде,са 410 домова,образована  је и капеланија жагубичка, коју су сачињавала села Суви Дол са  196 домова, и Изварица са 80 домова што укупно  чини 276 домова. Подаци се налазе у "Хришћанском веснику"  бр.V ,из 1883 године, БГД, свXI --ХII.. Овакви подаци о саставу ове капеланије, где се село Изварица помиње  1864.г, као седиште самосталке изваричкe парохије непоzнатог састава, и ти сe трагови повлаче све до  1883.године. Иза тог периода Изварица није била у саставу те    изваричке  парохије. Календар са шематизмом за године,1864,1865,1869,1877, 1886,1888.година Године  1895, парохија жагубичка састојала се само од вароши Жагубицв са 450 домова, и 2580 душа, у том истом периоду њена капеланија се помиње као самостална Суводолска парохија која припада Тршкој Цркви. Парохију Тршку сачишавали су села Суви Дол 240 домова, Изварица 99 домова, та парохија је укупно бројала 339 домова са 2116 душа. Види "Српска Црква у краљевини Србији" 1895.г. БГД. Обновом Браничевске Епархије 1924. године, односно шематизам Српске православне цркве - патржјаршије  1924. година, затвкао  је жагубичку парохију састављвну из  вароши Жагубице са укупно 2870 душа, и ова је  парохија убрајана у  парохије I класе. Види шематизам источно православне српске патријаршије. 1925.година, С.Карловци. Садашњу Жагубичку парохију сачињавају Жагубица, и Суви До, са око  1430 домова, мада је број старачких домаћинстава која изумиру у новије време  повећан.

 

 

Црква посвећена "Светој Тројци"


Налази се у самом центру вароши. На добром и здравом месту, окружена је са стаблима липа, које у време свог цветања, шире диван мирис. Порта иако  је у самом центру доста  је пространа. Mesto Pregradi u ZagubiciЦрква је подигнута на некадашаем имњу домаћина Ивана Рајковића, званог Милушиње, њени темељи су укопани на дубини доста великој, на око 5. метара. Само  зидање цркве  је релативно брзо завршено за једну годину. Патрон цркве коме је и посвећена  је "Света Тројица" Освећење храма је било средином 1874.г Из таквих  података дасе  закључити да је  залочета градња 1873. године. По самом стилу градње, црква је у облику једнобродне базилике, са стрмим и високим кровом, на коме се налази кубе. Размере спољашности цркве су  18 - 6,5 метара. На спољнем чеоном зиду узидана је камена плоча, са натписом. Унутрашњост саме цркве  је  једноставна, и без стубова. Црква је  засвођена без стубова, свод је ојачан са чатири ребра, који се пружају вертикално низ зидове цркве и имитирају стубове. Засвођена левкаста таваница храма није живописана, као ни сами зидови цркве у унутрашњости . 3воник цркве  је подигнут  заслугом Еснафског друштва, у периоду после првог светског рата. Породице, Рибарац, Филиповић, и Ђорђевић су обновитељи цркве у њеном периоду живљења, поред њих било  је и других прилога осталог живља ове вароши, и околине. То јест они се сматрају као ктитори овог храма. На каменој плочи  је угравиран предиван крст, као и име Милутина Петровића, познатијег као брата Хајдук Вељкова из Неготинске Крајине. У  периоду двадесетих година XX  века, унутрашњост цркве добива нови декор, поједине породице, са својим новчаним прилозима подижу слике - иконе светитеља, за  здравље своје као и за покој душе својих умрлих. Оваква појава сликања, мења првобитност цркве која је постолала у почетку у овој  цркви.
Lekoviti izvor Stojanje u ZagubiciТако унутрашњост цркве, одудара од оног податка, који је наведен  у претходном опису, који  је био првобитан. Велику уметничку вредност, преставља велики дрвени иконостас у дуборезу, у њему су иконе поетављене у правилном реду, са четири реда икона. Израда и осликавање овог лепог иконостаса који  је рађен у радионици у Беодграду а до вароши Жагубице, је  доенет на воловским колима, и затим  је уграђен у цркви мајстори израде иконосотаса и иконописци Никола Марковић - Распоповић, и М Аврамовић. Од Беча до Београда  је  иконостас пренет возом, а одатле на воловским - колима.  Цркву је осветио 1874. године,  митрополит Србије Михајло. У црквеној порти поред  задњег дела цркве постоји камени споменик, са именом Милутина Петровића 1826. г, и кћер Мара  4 године, он је био начелник - капетан среза Млавског Овај споменик је само обележје, јер ту не почива Милутин Петровић који је умро касније у другом месту
 

 

litija u Zagubici sredinom XX-og vekaСвештенство цркве од настанка до данас


  Архивска грађа са именима свештенства је доста оскудна, но и поред тога успео сам да прибавим имеаа свештвника који опслуживаше ову цркву и парохију жагубичку Први се помиње стари свештеник Сава, чијег се имена не сећају мештани. Намесник Хомољског намесништва је био Жагубички свештеник Димитрије Лазић рођен  1860 године рукоположен 188б. године.  Свештеници Прокопије  Илић 1864-1865. године радио као капелан на парохији, Илија Јовановић 1864-1872.г.парох Изварички, Танасији Бранковић 1872.г. Алекса Милутиновић 1877-1888. г.капелан Изварички а  1895  г. парох Суводолски, Тома Протић 1888г.  Михаило Марковић 1895 г., Пера Радивојеanovicвић родом из Кушиљева био  је најпре учитељ у Сувом Долу, и у истом периоду служио на Жагубичкој  парохији, на почетку  1915. године интернира н од Бугара, Димитрије Лазић од  1922-1926г., Блажа Кнежевић 1926-1933 г., Витомир Марковић 1933-1934 г., Светозар Грујић 1934-1936  г.,Војислав Протић 1936-1943 г парох 11*парохије,  Јован Кукић 1943-1947  г.  избегли свештеник из Босне свештвник II  парохије, Душан А Степановић 1947-1954 г. Момчило М. Декић 1954-1960. г.  Јаков Вукомировић Јеромонах парох Лазнички  1960-1961.г. Првослав Тирнанић 1961-1962 г. парох Вуковачки, Мирослав Лукић 1962-1963  г. родом из села Каменова код Петровца на Млави, садашњи намесник "Млавски" Томислав С. Митић  парох Вуковачки 1962 године, а парох Жагубички  је  1962-1964 г,  Филип Велисављевић 1964_-1972 г, овај исти свештеник продужава службу до  1974.г., Живорад Павловић "1974 - 1979 г., Петар Јовић 1979 - 1996 г.садашњи свештеник, јереј Илија Милановић долази на дужност 1.12.1996.године, родом је из Републике Српске, село Брезичани Општина Челикац код Бањалуке 4.- Црквена Општина. Jedan od najstarijih spomenika Пре ступања на снагу устава Српске Православне Цркве, 1931.године, у читавој Србији црквеном су имовином уз свештеника, руковали посебни тутори црквени. На том послу у Жагубичкој цркви између 1921-1932 г. смењивали су се грађани Живота Гаџић, Павле Дунић, Сава Мартиновић, Милутин Дачић, Јован Јанковић, и Петар Милојковић. Од  1932 године од обављања првих црквених избора, у духу црквеног устава из 1931 .г.постала  је црквена општина Жагубица и на њеном се  челу на положају председкика смењивали Светолик Костић трговац,  Љубомир Богдановић кафеџија, и Стојан Филиповић трговац, који је као потпреседник неко време отправљао послове црквене општине. На послу благајника и секретара смењивали су се, Радосав Босић, Стојан Миленковић Милорад Јеремић, и Петар Милојковић. Од 1962. године, црквену опшгину привремено поверевинство представљају председник - свештеник, благајник Петар Милојкови ћ, чланови су Никола Јовић, Иван Игњатовић, Воин Мартиновић, Радосав Вошковић, Петар Петковић, и Аранђел Милојковић. Садашњу црквену општину представља, црквени одбор, председник  је свештеник Илија Милановић са својим члановима Милан Милојковић Петар Куцановић и Стојан Тимић сви из Жагубице, као и
Илија Мустецић - Жагубица, и Петар Шћупуловић.
 

 

Гробље и споменици


  Садашње гробље у Жагубици, које се налаз на узвишењу поред самог врела Млаве, на каменитом делу, је добрим делом одржавано, док има доста гробова који су  запуштени. Неретко се деси да поједини мештани напасају своју стоку на гробљу. У црквеној порти постоји спомекик од грубо тесаног камена са настрвшницом, овај се споменик налази одма иза црквеног олтара на њему  је уклесано име  "Милутин Петровић" Помјани Господи Твоја Раба И Година  1826. Сматра се да је то гроб изгинулих Жагубичана у борби са Турцима. Споменички комлекс садржи доста старих надгробних споменика, који говори о  постојању  знаних и мање  знаних Жагубичана из XVII, и XVIII, XIX, века. 6. Заветине и Литије.  У Жагубици  је  заветина, и дан пољске литије празник Вазнесења Господњег у народу познат као "Спасовдан".

 

 

Povorka sahraneПарохијски дом


Подигнут  је  1930. године, у дворишту има и помоћна зграда. Сем овога црква има и обрадивог  земљишта величини 05  ари које  је додељено  за башту - парохијском свештенику. Порта црквеје величне 35 ари, ограђена је бетонском оградом, снабдевена водом.
 

 


Коришћена грађа за цркву у вараши Жагубица;                        ,
1. Рукописна грађа о цркви жагубичкој и Вуковачкој парохији, рад свештеника Томислава   Митровића -свештеника са ове парохије, сада у парохији у Петррвцу.
2. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2000, 2001, г 2002.г. на терену.                                                            3. Казивање наставника Томе Филипввића из Жаубице 2002.г.     
4. Хроника Хомоља - Жагубица - Љубица Стојадиновић, Жагубица 2002. г.
5. Браничевски Тефтер - Момчило Стојаковић Београд 1987.
6. гх: хомоље - Географска грађа др.Љупче Миљковић Нови Сад 1992.Г.
7. Хомоље, Љубиша Радовановићи Милорад Ђорђевић - Жагубица 2000.г.
8. Шематизам Епархије Враничевске, Пожарвац 1972.Г
9. Цркве за  1924. Г.,Сремски Карловци 1925.Г.



 

 

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.